Bilo je to vreme kada je Indijana Džons bio u potrazi za izgubljenim kovčegom, a hotelijer Erih fon Deniken za svim ostalim misterioznim (van)zemaljcima planete Zemlje. Elitistička parola „nauka naučnicima“ više jednostavno nije pila vodu. Demokratija je ušla u sve pore života tako da je i nauka morala ponovo da siđe među pučanstvo.

Nakon veka prosvećenosti u kome su naučne metode čovečanstvu darovale poletanje u vazduh, sletanje na Mesec, Hirošimu i Nagasaki ponovo je svako mogao da bude stručnjak i alhemičar bez obzira da li ima diplomu ili ne. Razgovori sa duhovima drevnih Atlantiđana, vanzemaljska duhovnost Agartija, izgubljeni svetovi Konana Dojla, ponovo otkrivene ruševine grada Z… Naučne metode su odbačene kao zastarele, a popularna kultura je dobila zadatak da pobudi  maštu svih onih konzumenata koji razmišljaju van okvira okoštalih univerzitetskih shvatanja. Bilo je krajnje vreme da na talasu pop-nauke svet upozna i Martija Misteriju.

Nije sve bilo tako jednostavno. Strip crtač i scenarista Alfredo Kasteli  je u to doba  radio na scenariju stripa o Alanu Kvotermajeru, istraživaču specijalizovanog za arheološke misterije.  

Ovaj proto-Marti lik pozajmljuje od tada popularnog glumca Džejmsa Koburna,  a ime od junaka Hagardovih „Rudnika kralja Solomona“. Kasteliju se ova ideja dopala, tako da je nastavio da je dalje razrađuje. Sledeća etapa u nastanku Dobrog Starog Čika Martija bio je Dok Robinson, neka vrsta britanskog Martija. Tak kada je konačno oformio priču i lik Kasteli se ohrabrio da pokuca na vrata svog gazde Bonelija za koga je već pisao scenarija za stripove o Mister Nou i Zagoru. Iako je izdavačka kuća Seđo Boneli  poznata po tome što ne voli velike inovacije i igra na sigurno Velikom Gazdi se ideja dopala i dao je zeleno svetlo za DSČM-a.

Ovaj serijal koji je oživeo crtač Đankarlo Alesandrini, prvi put objavljen 1982. godine, pokazao je kako nauka i knjiški moljci mogu biti kul. Marti je ličnim primerom dokazivao kako velika kućna biblioteka, zanimanje za istoriju i arheologiju kao i za personalne računare može biti zanimljivo i popularno. Bio je prvi kul štreber zbog kojeg su mnogi klinci sanjali da budu arheolozi ili istoričari. Naučne i istorijske teme bile su dostupne  na trafikama svakoj poštenoj domaćici ili (večitom) tinejdžeru. Veliki uspeh ovog stripa otvorio je vrata „novom valu“ junaka kod Serđa Bonelija, ali i kod drugih izdavača.

Koje zapravo Marti Misterija? U pitanju je arheolog, istoričar, pisac, antropolog, avanturista, detektiv (nemogućeg), televizijski producent i voditelj. Rođen je u Njujorku 26. maja 1942. godine ( i dalje se odlično drži dokazujući da su godine samo broj). Diplomirao je antropologiju na Univerzitetu Harvard. Godinu dana nakon toga roditelji mu ginu u misterioznoj avionskoj nesreći i ostavljaju mladom sanjaru gomilu para. Marti se na dve godine seli uItaliju kako bi pohađao  firentinsku školu za likovnu umetnost. Zajedno sa najboljim prijateljem (i kasnije najvećim neprijateljem) Sregejem Orlofom (Seržom Orlijem u prijateljskom SSSR-SFRJ prevodu) odlazi u Indiju gde izučava veštinu joge i znanja iz ezoteričnih nauka (a dobija i moćno oružje poreklom sa Atlantide). Nakon povratka u Ameriku piše knjigu Misterije prošlosti, koja je postigla veliki uspeh. Usledila su gostovanja na radiju i televiziji, kao i članci u novinama i magazinima. Misterija je postao medijska zvezda. Tokom jednog predavanja na njujorškom univerzitetu 1977. upoznao je prelepu plavušu Dajanu Lombard koja će ubrzo postati njegova verenica. Ako ne računamo verenički staž Paje i Pate Patak ovoje najdugovečnija stripovska  veriba ikada jer je trajala sve do 1995. godine kada je DSČM konačno stao na „ludi kamen“. Godinu dana nakon što se verio sa Dajanom Marti upoznaje i  svog najboljeg prijatelja i vernog pratioca izuzetno snažnog neandertalca Javu.

Iako je Marti Misterija utro put prodoru ozbiljne fantastike, izuzetno moderne za to doba, u komercijalni, visokotiražni strip koji se plasira na kioske i uprkos tome što je glavni junak stripa humanista i naučnik veoma otvoren za nove ideje ceo „svemir“ u kome se odigrava strip je prilično konzervativan. Marti uvek poštuje zakon i službe bezbednosti (i tek će se Dilan Dog, nekoliko godina kasnije, usuditi da prekorači sa one strane zakona).  

Marti je beli, anglo-saksonski, paterfamilijas, privilegovan i zaštićen od svih društvenih promena koje se dešavaju oko njega. On će da putuje po svetu, dok će Dajana da ga čeka kod kuće (njen socijalni rad je u stripu tako često viđena zabava dokonih domaćica), on će da izdaje naređenja dok će njegov crnomanjasti sluga da ga sluša (i služi), on će da se, u jeku Hladnog rata, bori protiv zlikovca istočnoevropskog imena i prezimena. Iako korak napred u konzervativnoj izdavačkoj kući, Marti se, zajedno sa svojim kreatorima, retko kada usuđivao da i sam iskorači iz propisanih i zacrtanih društvenih šablona.

Zato je pravo osveženje bila pojava „velikog ilustrovanog romana u dvanaest knjiga“, kako je sam Alfredo Kasteli  predstavio Projekat  NAB (Nove avanture u boji). Sve je započelokada je Kasteli razrađivao ideju snimanja akcione televizijske serije posvećene avanturama detektiva nemogućeg. Prelazak sa jednog narativnog sredstva na drugo nalaže određene promene. Kasteli je kao model izabrao televizijsku seriju Šerlok u kojoj su autori kao polaznu tačku uzeli originalne romane Artura Konana Dojla, smeštajući ih u današnje vreme i prerađujući biografije protagonista, ali ne menjajući njihove karakteristike i odnose među njima.

Radnja je smeštena u Italiju kako bi se smanjili troškovi produkcije, Java je izbačen „jer  bi na televiziji lik koji se izražava mumlajući bio suviše komičan“, predugački razgovori bili bi svedeni na manju meru, dok bi pričom dominirali kratki i brzi kadrovi. Od serije nije bilo ništa, ali Kasteli nije želeo da odustane od same ideje tako da je izdavaču predložio strip verziju koja bi sadržala sve ove narativne formule. Tako je nastao „mini-serijal u serijalu“ u kojem, zahvaljujući izdavačkoj kući Veseli četvrtak, i ljubitelji stripa u Srbiji mogu da uživaju. U pitanju je  nova priča u kojoj se pojavljuju stari junaci u sasvim novim „bojama“. Po uzoru na američke serije na ovom strip serijalu radila je grupa autora koja sebe naziva Misterijancima. Ovi Misterijanci su se odvažili na nešto što u dobrom starom stripu Mariju ne bismo mogli da vidimo. Naime, u četvrtoj svesci  iz ovog serijala Melodija koja ubija Marti Misterija udružuje svoje snage sa novinarkom (blogerkom) Valentinom Venturom koja je opsednuta misterijama.  

Ona je postala detektivka nemogućeg nakon štoje Marti odbacio ovu titulu. Kako kaže njen urednik Ventura „ima njuh za dobre priče koje se veoma dopadaju dokonim domaćicama“. Uprkos dobrom njuhu ipak je morao da je otpusti jer nije izveštavala o pričama na način na koji je urednik to zahtevao već se bavila činjenicama i istinama (ma koliko one bizarno delovale).

Ono što je zanimljivo sa Venturom jeste njena seksualnost. Autori stripa su se odlučili na nešto nezamislivo ranijim generacijama. Ventura je deklarisana biseksualka i to nedvosmisleno iskače iz svakog stripskog kadra u kome se ona pojavljuje. Od zgodne devojke sakojom je spavala prethodne noći, preko garderobe, ponašanja, pa sve do flerta sa Martijem kome otvoreno kaže kako „volim žene, TAKOĐE“ Ventura je lik koji definitivno nismo navikli da vidimo na stranicama stripa Marti Misterija. Što je najvažnije njena seksualnost nije samo reda radi političke korektnosti već utiče i na samu radnju i njen tok.

Da stvar bude sočnija tu si u grupi devojke slavne tajvanske muzičke tinejdž super zvezde Mejmej spremne da ubiju ako im njihova boginja  to naredi.

Bilo je vreme da se i vremešni Marti podmladi, osavremeni i da, kao nov, zakorači u 21. vek. Novi serijal pokazuje da je ovo bilo moguće.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts