Međunarodni beogradski sajam knjiga počeo je u subotu, 21. oktobra i trajaće do 29. oktobra. Ova manifestacija je poznata po tome što nas domaće izdavačke kuće tradicionalno obraduju novim i, specijalno za tu priliku, odabranim naslovima. U okviru sajamskih dešavanja iskoristili smo priliku da malo porazgovaramo sa Milanom Trpkovićem jednim od osnivača i direktorom izdavačke kuće “Ključ izdavaštvo”.
- Šta je to što posetioci sajma mogu naći na Vašem štandu, a neće pronaći na štandovima drugih izdavača?
Ključeve sreće. To su mali, simbolični ključevi koje kupcima poklanjamo prilikom kupovine, sa željom da njima otključaju neka srećna vrata ili nove i lepe čitalačke svetove. Naša osnivačka misija i vizija je da ljudi svakodnevno drže u rukama knjige, kao što to rade i sa ključevima. Drugo, ključevi imaju mnogostruku sibmoliku, baš kao i knjige, pa nas je i to opredelilo da ljudima darujemo ovaj mali znak pažnje. Svakako, knjige koje izdajemo jesu prevashodno razlog zašto ljudi treba da posete naš štand i da u razgovoru sa nama pronađu one naslove koje će im najviše odgovarati po čitalačkom senzibilitetu.
- A šta sigurno neće pronaći na Vašem štandu?
Na našem štandu sigurno neće pronaći zatvorenost tj. zaključanost za ideje. Tu smo da pričamo sa svima koji vole knjige i njih smatraju važnim delom života.
- Šta Vašu izdavačku kuću izdvaja od ostalih?
Konkurencija je velika i teško je u nekim segmentima se posebno razlikovati od velikog broja kolega. Ono što može da se izdvoji je to što sa našim autorima jako brzo i lako zbližimo i imamo prijateljki (možda čak i „porodični“) odnos.
- Kada bi Vaša izdavačka kuća bila knjiga kako bi izgledale korice i kako bi glasio tizer?
Korice bi bile od više različitih materijala, skladno i nenametljivo uklopljenih, a u obliku ključaonice. Ta „uklopljena različitost“ koja ne štrči previše je ono čemu težimo, a simbolika ključaonice je jasna: ona nam daje mogućnost otključavanja ili zaključavanja u čitalačke svetove koje odaberemo. Tizer bi glasio: „Neka i knjige, poput ključeva, budu svakodnevno u vašim rukama.“
- Da li pripremate neke nove naslove koji će svoju premijeru imati upravo na sajmu?
Iz štampe nam je upravo izašlo sedam novih knjiga koje ćemo široj čitalačkoj publici prikazati tokom sajma. Tu su romani: Kapetan, Epitaf za glumca i Pojeo sam Lotreka, dve zbirke priča: Antipedagogija i Laku noć, Džoni, kao i dve knjige publicistike: Srpski Rusi i Julijin balkon s pogledom na slobodu. Svaka od ovih knjiga sa sobom nosi određenu posebnost, snažnu priču i određene poruke.
- Da li imate u planu neke specijalne popuste ili akcije tokom sajamskih dana?
Svakako! Popusti će se kretati od 20 do 45% u odnosu na knjižarkse cene. Gledamo da knjige budu pristupačne većem broju ljudi, pa zato imamo i cene koje nismo menjali od kako smo krenuli sa radom (pre dve godine), uprkos tome što svedočimo inflaciju i brojna poskupljenja. Biće i povoljnosti prilikom kupovina više naslova. Ove godine imamo i mogućnost plaćanja putem platnih kartica, što će mnogima značiti prilikom kupovine.
- Zašto bi ljubitelji književnosti trebalo da dođu na sajam kako bi kupili neku knjigu koju ste izdali, kada tu istu knjigu mogu da naruče i preko interneta ili kupe u knjižari? Šta razlikuje sajamsku kupovinu od obične?
Dolazak na sajam knjiga je poput nekog praznika. Ono što je različito u odnosu na kupovinu preko sajta ili u knjižarama je to što na štandu možete uvek da razgovarate sa nama na brojne teme u vezi knjiga, a tu su i domaći autori koje možete lično da upoznate i da se družite sa njima. Zato je sajamska kupovina mnogo lepša, neposrednija, iskrenija i emotivno obojena.
- Da li postoji knjiga koju ste objavili, a koju biste posebno preporučili čitaocima?
Neka to bude roman Kapetan. Od trenutka kada sam pročitao rukopis, priča mi ne izbija iz glave i iskreno se nadam da će na temu ovog romana biti objavljen i film.
- Koji konkurentski štand biste preporučili posetiocima sajma?
Štand kolega iz izdavačke kuće Sumatra.
- Ako biste mogli da unajmite izmišljenog junaka iz neke knjige da vodi Vaš štand na sajmu, ko bi to bio i zašto?
Neka to bude Vuk iz romana Vetrograd na kraju sveta, jer je spreman na rizik i na avanturu, nosi dozu misterije, a sa druge strane je dosledan svojim odlukama i spremnosti da se žrtvuje za onog koga voli.
- Ako biste mogli da uposlite nekog superheroja da privuče posetioce na Vaš štand, koji junak bi to bio?
Zvučaće ovo malo neobično i čudno, ali to bi bio Bananamen (uvek spreman da stupi u akciju), jer bi svi ostali izabrali Supermene, Betmene, Spajdermene i ostale. Zato želimo da budemo različiti, a i sam Bananamen je krajne pozitivan lik.
- Da li postoji neka knjiga koju biste voleli da objavite, a koja ne postoji u stvarnom svetu?
Knjiga koja bi dovela do toga da knjige zasluže mnogo bolji tretman države i javnosti, te postanu nešto bez čega nije dan dom ne može da funkcioniše.
- Kada biste mogli da putujete unazad kroz vreme i izdajete knjige u bilo kom istorijskom periodu, gde biste voleli da idete i zašto?
Možda bi to bilo „zlatno doba“ između dva svetska rata, kada su stvarali Geca Kon, Svetislav B. Cvijanović, Pavle Bihali i drugi. Ovaj period istorije mi je posebno zanimljiv, a on je i okosnica romana koji pišem (koji ću predati drugom izdavaču na čitanje i na objavljivanje).
- Da li postoji neka knjiga koju ste objavili, a koja vam je promenila neke svetonazore ili pogled na svet?
Svaka knjiga koju sam uređivao i objavio za sobom nosi određeni traga koji je ostavila na moju dušu i na moju psihu. Svakako, još uvek maštam o nekoj knjizi koju ću objaviti, a koja će mi u velikoj meri „izmestiti život iz uobičajene orbite u kojoj svakodnevno kružim“.
Razgovarao: Milan Aranđelović
