Knez Miloš Obrenović je bio jedna od najupečatljivijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije, jedan od najistaknutijih vođa borbi za oslobođenje zemlje od osmanlijske vlasti, trgovac, sam nepismen, a zaslužan za osnivanje mnogih škola u Srbiji.
Bio je čovek visprenog uma, sposoban državnik, vladao je autokratski, a za njega su vezane i mnoge angedote sačuvane u narodu. Miloš je bio drugi vrhovni vožd ustaničke Srbije od 1815, knez od 1817, nasledni knez od 1830, a vladao je u dva navrata.
Miloš Teodorović Obrenović, kako glasi puno ime ovog znamenitog Srbina, vladao je prvi put od 1815. do 1839, do abdikacije izazvane pritiscima takozvane ustavobraniteljske opozicije. Proveo je čak devetnaest godina u izgnanstvu, nakon čega je ponovo preuzeo vlast u periodu 1858-1860.
O neobično živopisnom životnom putu i delima osnivača dinastije Obrenović moglo bi se govoriti naširoko i nadugačko. U nastavku, međutim, nećemo se držati suvoparnih istorijskih podataka.
Izdvajamo nekoliko pojedinosti, priča i angedota vezanih za život i ličnost kneza Miloša, putem kojih ćete na interesantan način saznati nešto više o istoriji i kulturi Srbije, kao i samom slavnom knezu.
- Mladi Miloš goni stoku
Budući srpski knez je rođen u jednom selu kraj Požege, a za datum njegovog rođenja obično se uzima 1783. godina. Roditelji su mu bili Višnja Urošević, u narodu poznata kao baba Višnja, i siromašni seljak Teodor Mihailović.
Miloš je iz ranijih brakova svojih roditelja imao više polubraće i jednu sestru, kao i dvojicu rođene braće. Detinjstvo nije bilo lako za budućeg vožda i kneza, s obzirom na to da je Teodor umro veoma rano, a majka i njena tri sina živeli su u priličnoj bedi.
Početkom devetnaestog veka Miloš se zaposlio kao sluga kod jednog imućnog zlatiborskog trgovca stokom. Trgovina stokom je bila unosan posao u to doba; stoka se otkupljivala u jednom kraju, pa preprodavala po povišenoj ceni u drugom.
Mladi Miloš je bio pravi izbor za ovakav posao, neoženjen, dobar jahač, spreman na spavanje pod otvorenim nebom i stalno kretanje. Dok je služio kod bogatog marvenog trgovca, Miloš je obišao Hercegovinu, Bosnu, Podrinje, Šumadiju i upoznao se sa raznim predelima, ljudima i običajima.
- Knez Miloš letuje na Divčibarama
Knez Miloš, naravno, nije zaista letovao na Divčibarama u današnjem smislu, ali je veoma voleo ovaj kraj. Njegova naklonost divčibarskoj regiji vezana je za pomenutu priču o uzgoju i trgovinu stokom, budući da se Miloš kasnije i sam upustio u ovaj biznis.
Kako su Divčibare na Maljenu uopšte došle u Milošev posed? Knez je, naime, otkupio Divčibare od Srebreničanina turčina Deli-age Serčesme, budući da mu se ova zemlja veoma dopadala, zbog njenih izvanrednih prirodnih odlika.
Deli-aga je bio raspoložen za trgovinu sa Milošem, te je tako knez preuzeo vlasništvo nad Divčibarama. Na ovom prostoru seljaci su tovili stoku za knežev račun, a on sam je takođe boravio u ovom kraju.
Miloš je prepoznavao izuzetan kvalitet divčibarske klime i rano je shvatio da ona veoma blagotvorno deluje na organizam. sam je boravio u svojim ’gospodarskim kolebama’, lociranim na mestu današnjeg odmorišta Pošte.
- Miloševo tragično potomstvo
Knez Miloš je iza sebe ostavio čak šesnaestoro potomaka čije sudbine, nažalost, nisu bile svetle. Neka od Miloševe dece nisu bila zakonita, mada ni ona koja jesu nisu nasledila njegov presto. Miloša su na vlasti nasledila deca kneževog brata Jevrema.
U braku sa Ljubicom Vukmanović rodilo se osmoro Miloševe dece, od kojih je sin Milan umro veoma mali, a još četvoro njih takođe u detinjstvu.
Pored osmoro zakonitih potomaka, smatra se da je knez imao još toliko vanbračnih. Pretpostavlja se da je svako od ove dece imalo različitu majku. Mnoga od ove dece takođe nisu doživela starost, a nisu nam ni poznate sudbine svih osam potomaka.
- Anegdota o kiši
Knez je tokom izgnanstva boravio u Beču, gde se kretao u visokom društvenim krugovima. Radoznale Bečlije je veoma kopkalo čemu se srpski narod najviše veseli i kako se razonodi. Miloš bi im dao pomalo zagonetan odgovor, koji bi potom objašnjavao neko uz kneževe svite.
Srbi, rekao bi knez, vole da posmatraju nebo. Ako oko Vidovdana uoče kišu, to ih neizmerno veseli. Ako, međutim, oblačno nebo vide nakon Petrovdana, snužde se kao da se sprema rat.
Bečlijama nije bilo sasvim jasno kako to da nečije raspoloženje određuje kiša. Reč je o tome da srpski seljaci najvećma brinu oko pšenice, koja se u junu klasa, a u julu je treba vršiti.
- ’Bezobrazni’ rečnik
Priča kaže da je slavni Vuk Karadžić nameravao da prvo izdanje Rječnika posveti knezu, kojem je pisao sa molbom da mu obezbedi sredstva za izdavanje. međutim, obećani novac Miloš nikada nije poslao, pa tako nije dobio ni posvetu.
Ono što je naročito zanimljivo, Vuk je i sadržajem hteo da ugodi Milošu i to na veoma karakterističan način.
Uneo je u tekst rečnika silne nepristojne izraze i doskočice, koje su inače strašno veselile kneza i njegovo društvo. Čak su se, rekao je Vuk onima koji su zamerali takav sadržaj, takmičili u tome ko će da smisli bolju psovku i neizmerno uživali u takvoj zabavi.
