Petra Rapaić i Nešo Popović Shonery su autori koji književnom radu pristupaju sa entuzijazmom. Tako su, nakon zajednički napisane knjige „Univerzum u nevolji“, odlučili da prošire krug onih sa kojima sarađuju na zajedničkim projektima. Okupili su grupu autora i autorki i objavili zajedničku zbirku „Nijanse zla“. Nakon toga usledile su i „Nijanse vremena“, a nedavno je objavljena i zbirka „Nijanse gladi“.
Bio je to povod da malo popričamo sa njima.
- Kako je došlo do ideje da pokrenete projekat Nijanse?
Petra: Hteli smo da okupimo drugare pisce na jednom mestu i da se ne ograničavamo žanrom. Mislili smo, pošto mi volimo da čitamo različite žanrove i pisce, da bi se i nekom drugom dopalo isto.
- Ovo nije Vaš prvi zajednički projekat?
Nešo: Ne, već nekoliko godina unazad naše stvaralaštvo se prepliće. 2020 smo u četiri ruke, napisali roman šaljive fantastike Univerzum u nevolji, u kome postoji opasnost da svemir implodira, ako Mirko Pladunjala objavi svoj roman. Za koji, naravno, misli da je nešto najbolje ikad napisano ljudskom rukom.
Ceo proces pisanja je bio izuzetno zabavna i nestrpljivo se pripremamo da napišemo novi roman o Mirku.
- Na osnovu kojih kriterijuma ste birali autore koje ćete uključiti u projekat?
Petra: Zvali smo sve one koje znamo, na ovaj ili onaj način, i čijim pisanjem se oduševljavamo. Takođe, pošto dobrih priča nikad dosta, u pozivnici stoji da je svako slobodan da pozove nekoga čije mu se pisanje dopada pa da zajedno delimo čari Nijansi.
- Da li ste imali neke „crvene linije“ i autore koje nikako ne biste voleli da imate u zbirci?
Nešo: U načelu, nemamo „crvene linije“, bar ih nismo određivali. Međutim priče, koje bi veličale narušavanje ljudske časti i dostojanstva (ksenofobiju, rasizam, homofobiju…). Ne kažem da ne prihvatamo priče koje se bave ovim temama, volimo priče koje se bave teškim temama, već samo ako je iz samog tona istih jasno da se te pojave glorifikuju. Pošto je jedan od uslova ulaska u Nijanse pozivnica koju šaljemo direktno piscima čije pisanije volimo, praktično su nepostojeće šanse da se u tom društvu nađe neko koga ne želimo. Drugi uslov je, naravno, da nam se dopadne pristigla priča.
- Nije impresivan samo broj autora i autorki koji su uzeli učešća u ovom projektu, već i njihova geografska rasprostranjenost, koja nadilazi i one mitske granice od Vardara do Triglava.
Petra: Tako je. Desilo se da nas socijalne mreže povezuju mnogo bolje nego što smo se mogli nadati. Uopšte mi nije palo na pamet odakle su sve ljudi (da jeste, možda bih se malo zabrinula oko distribucije knjiga).
- Čini mi se da ste kroz ovaj projekat iskoristili umetnost kako trojanskog konja da ponovo povežete ljude sa ovih prostora i da prevaziđete uske administrativne (ali i svake druge) granične prelaze?
Nešo: Nijanse su nastale kao šala i poprilično neozbiljan projekat. Ispostaviće se da se polako razvijaju u nešto veće, nešto što nismo odmah imali kao cilj. Ove zbirke su postale nova spona među ljudima, ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i šire. Imamo pisce i ilustratore, koji žive na različitim ćoškovima planete. Uspostavljaju se nova prijateljstva i drago nam je što su Nijanse dobile i tu ulogu. Zbog svega, svake sledeće nam donose dodatnu odgovornost.
- Poseban dragulj ovih zbirki jesu i ilustracije koja na poseban način doprinose, ne samo estetskom delu projekta, nego integrišu i vizuelne umetnike u sam duh projekta.
Petra: Tako je, ilustracije su suštinski deo projekta koji dodaje dubinu i emocije svakoj priči. Kroz maestralno izražavanje vizuelnih umetnika, svaka slika je postala prozor u svet priče i pomogla je čitaocima da još snažnije dožive svaki trenutak. Osim toga, ilustracije su pokretačka snaga koja povezuje pisce i vizuelne umetnike, otvarajući vrata za kreativnu saradnju.
- Da li neki autor nije bio zadovoljan ilustracijom svoje priče?
Nešo: Dešavalo se da se neko pobuni oko ilustracije, ali je pritužbi bilo vrlo malo u ove tri godine. Kad odaberemo priče za zbirku, prvo upitamo pisca da li možda ima nekog ako bi mu uradio ilustraciju. Najbolji rezultati obično nastaju između ljudi koji se već poznaju, ili su sarađivali. Ako je odgovor odrečan, onda Petra i ja krećemo u potragu za ilustratorom. Kao što su i priče različite žanrovski, ali i po spisateljskoj veštini, tako su i ilustracije različitih stilova i tehnika. Jasno je da su ilustracije urađene sa više ili manje veštine, ali u svaku je utkana strast i želja da se što bolje odgovori zadatku. Ne može poštenije od toga. Što se mene tiče, prezadovoljan sam svim ilustracijama u Nijansama.
- Kako odlučujete o temama?
Petra: Vodimo se filozofijom da tema bude ono o čemu i sami želimo da čitamo, a ne ono što bi bilo komercijalno prihvatljivo ili naširoko prihvaćeno u društvu. Trudimo se i da nismo stalno negativni ili pozitivni sa temama već da naizmenice pružimo šansu raspoloženju da izvuče najbolje (ili najgore) iz nas.
- Nijanse zla, Nijanse vremena i Nijanse gladi, naredna zbirka će biti posvećena..?
Nešo: Sledeća zbirka će biti Nijanse časti.
- Zašto baš časti?
Nešo: Nemam pravi odgovor, dok smo mozgali o novoj temi, iz nekog razloga iskočila je ova tema. Čini se da će mnogima biti bliska ili da su već pisali ranije o tome. Biće zanimljivo videti kako čast/nečast doživljavaju savremeni domaći pisci.
- Da li su i, ako jesu, kako mediji ispratili ovaj Vaš kulturni projekat?
Nešo: Prve dve zbirke su prošle praktično neprimećeno od strane medija, međutim, nešto se promenilo sa Nijansama gladi. Radio 202 je napravio kratak prilog dok smo imali promociju u prostorijama Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić. Počeli su da nas zovu i biblioteke i kulturni centri van Beograda da predstavimo Nijanse, tako da se čini da smo primećeni.
- Ako umetnost zaista može da spase svet, koji delić sveta ste spasili Vašim Nijansama?
Petra: Volim da mislim da smo sa Nijansama napravili umetnost za poneti, pa kad god nekome treba spasavanje da mu je knjiga na dohvat ruke. A znamo da je čovek sa svojim umom i dušom čitav svet. Samo treba pružiti ruku.
Razgovarao: Milan Aranđelović
