Studentske priče protiv koronavirusa


Tokom prošlogodišnjeg prolećnog zaključavanja, (ne)popularnog lockdowna, uvedenog zbog pandemije koronavirusa, bilo je važno da ljudi budu disciplinovani, da se pridržavaju propisanih mera i da ostanu u kućama i stanovima.

Ne bih želeo da budem proglašen za džangrizavog starca koji će sa nostalgijom u glasu reći da ni karantini, zahvaljujući združenim snagama interneta i Netfliksa, nisu kao što su nekada bili. Svaki karantin i, suštinski, lišavanje slobode loše utiče na psihičko zdravlje i čovečanstvo će se tek suočavati sa mentalnim posledicama koje je izazvao kovid-19.

Jedna od ideja kako zadržati mlade u „kućnom pritvoru“, kako im skrenuti pažnju na nešto drugo i smanjiti anksioznost i osećaje nelagode i straha, potekao je iz Službenog glasnika koji je raspisao Konkurs za najbolju kratku priču namenjen studentima.

Na konkurs, koji je imao prigodan naziv Vi pišete, mi nagrađujemo – Ostani kod kuće!, i koji je trajao tokom onog groznog aprila 2020. godine, javilo se 288 studenata. Šestočlani žiri Glasnikovih urednika – Petar V. Arbutina, Gordana Milosavljević Stojanović, Maja Živković, mr Vesna Smiljanić Rangelov, Tatjana Čomić i dr Vladimir Roganović, odlučio je da prve tri nagrade dodeli pričama: Kao kod kuće Milice Trklje, Nema više velikih pisaca Lazara Pavlovića i Epitaf o epitafu Ivane Janjić.

Pored nagrađenih priča žiri je za objavljivanje odabrao i sledeće priče:  (Ne)Pažnja Alekse Đukanovića, Tuđi Aleksandre Jovanović, Mogadoh i šutat Anđele Timotijević, Vinogradi Bojana Tasića, Put Dimitrija Konjevića, Večera (ne)sretnih ljudi Jovane Dimkić, Kompas Jovane Nikolić, Žena profesora Katarine Baletić, To si ti Milice Petrović, Od alarma do alarma Nikole Živanovića, Optička iluzija vida Tijane Katić i Kako smo zaključali dedu, oterali komšiju i kupili maske Žike Petakovića.

Osim objavljivanja priča u zbirci Studentske priče, što je sjajna odskočna daska i mogućnost za prve književne korake mladih autora (zanimljivo je da je jedan od autora u zbirci sin Milana Konjevića, poznatog scenariste i režisera) , prva tri nagrađena autora dobila su Glasnikova izdanja u vrednosti od 15.000,00, 10.000,00 i 5.000,00 dinara.

Što se tiče sadržine na polju inovativnosti, ova zbirka ne donosi nešto epohalno, ali ono što je najbolje u njoj  jeste „sveža krv“, energija koja se oseća tokom čitanja svake priče. Odmah je jasno da su priče dela erudita, promišljenih, ozbiljnih i načitanih mladih ljudi koji žele da nam nešto ispričaju. Urednici, tržište ili publika još uvek nisu stigli da utiču na njihov stil, da ih ubace u ustaljene i očekivane šablone. Neformalnost samog konkursa se takođe oseća u samim pričama. Pisane su slobodnim umovima i bez pritiska bilo kojih zahteva, osim da se svide autorima i, eventulano, publici.

Priče variraju, ne po kvalitetu u kome su u velikoj meri ujednačene, već u sadržini. Tu su priče koje se bave našom svakodnevicom, poput crtice o ulasku u krcato vozilo GSP-a, zatim danas aktuelnom temom zlostavljanja žena na fakultetu i u kući…

Dve priče se dešavaju u knjižarama. Obe su pisane iz ugla knjižara, a u jednoj knjižaru pohodi, verovatno, Marko Vidojković, dok je druga priča o rabu božjem knjižaru ovdašnjem koji radi i tokom pandemije.

Neke priče su metafizičke i bave se sudbinama fiktivnih književnih likova, zatim književnom „adaptacijom“ poslednje slike Save Šumanovića, odlaskom u Pakao i prigodnom kaznom…

Kada smo već kod Pakla i kazne, jedna priča nas vodi Mogadiš i prati gusare bez kuke, druga nam pokazuje kako zemljotres zbližava ljude, a normalnost ih otuđuje.

Neke priče se bave potragom za smislom i srećom. U jednoj vlasnik male kafane na Gornjem Dorćolu shvata da je protraćio život, dok u drugoj otpušteni batler i upravnih  nekog bajkovitog imanja pokušava da organizuje večeru za srećne ljude.

„Studentske priče“ su šetnja, koliko kroz prostor i vreme, toliko i kroz ono što možemo da očekujemo od novih srpskih autora i autorki. Možemo samo da se nadamo da će nastaviti da pišu hrabro, nepokolebljivo i da neće pokleknuti u borbi za svoj autentičan izraz i originalnu reč.

Na zadnjoj korici nalaze se njihova imena i prezimena. Upamtite ih. Za budućnost.

Piše: Milan Aranđelović