“Tuđa kost”: Naše bake i njihove dece deca

Naš veliki etnograf Tihomir Đorđević navodi da se sintagma „tuđa kost“ u narodu neretko koristila da opiše žensko čeljade u kućama – novopristiglo, ali ponekad i domaće. Taj motiv „tuđinstva“ među svojima, zaostacima patrijarhalnog kroz društveno shvatanje, al...

“Stop”: Pisac, ludak, ubica

Probudio se u krevetu bez ikakvog sećanja na prethodnu noć. Da stvar bude gora, pored njega je ležala potpuno naga žena. Potpuno naga i potpuno mrtva. A on nema pojma ko je ona i kako se našla u agregatnom stanju u kome se našla. Samo godinu dana ranije stv...

“Kaže on, kaže ona”: Svi (ne) lažu

Sećate se onog in vivo eksperimenta iz 1999. godina koje je tadašnja vlast sprovela nad celokupnim stanovništvom Srbije? Koristeći sva raspoloživa medijska sredstva, sada već odavno bivši, vlastodršci su uspeli da ubede gotovo celokupno građanstvo i seljaštvo ...

“Srce lutke”: Strava i užas u međuratnom Beogradu

Beograd između dva rata je divno „igralište“ za umetnike. Dovoljno daleko da deluje romantično i egzotično, a, opet, dovoljno poznato da bude blisko, pravo je čudo što međuratni Beograd i češće nije bio poprište raznih izmaštanih dešavanja. Kada se tu dodaju i...

“Refren”: Atlas (iznad) oblaka

Pojavila se sasvim iznenada u njegovom životu. Bila je ne više od obične ženske siluete u senci. Želela je da mu ispriča priču koju će on da zapiše. Ovako počinje roman Refren mladog srpskog autora Andrije Jonića koji je objavila izdavačka kuća Laguna. Zanimlj...

“Marsova soba”: Biti siromašna žena u Americi

U romanu "Marsova soba" Rejčel Kušner upire prstom u licemernu američku ideologiju, da ne kažemo bajku, o slobodnoj volji i slobodnom izboru. Tokom njihovih bednih života ove žene su tučene, obmanjivane, osujećene, zatrovane, a kada ih zarobi kazneni sistem uv...

„Suđenje Jevremovo“: Priča o banatskom Titaniku

Bio je to lep pozni letnji dan, 12. septembar 1931. godine. Jutro beše malo prohladno, ali na suncu je bilo prijatno u trenucima miholjskog leta. U 14.30 časova brodić Stari Bečej pošao je na svoje poslednje putovanje od Starog prema Novom Bečeju. U to vreme T...

“Poslednja priča”: Velika ljubav malih ljudi

Za Tihomira Stanišića sam prvi put čuo kada mi je prijatelj koji radi kao bibliotekar preporučio njegov roman Šizma. Toliko mu je bilo stalo da pročitam taj roman da mi ga je čak i ostavio ispod pulta. Šizma me je sačekala, uredno sam je pozajmio, ali je iz ne...

“Mašine kao ja”: Alan Tjuring i deca sutrašnjice

Danas se svi slažu da je rad na dekodiranju Enigme koja je omogućavala nesmetanu komunikaciju među nacističkim operativcima skratilo Drugi svetski rat za dve godine i umanjilo broj žrtava za najmanje 250.000. Najzaslužniji za dekodiranje bio je matematičar, kr...