Popis nikada nije bio tako zabavan i opasan kao u romanu mladog Filipa Inđića.
Savršen izbor podnaslova romana A, kolika vam je kuhinja? Filipa Inđića, koju je nedavno objavila izdavačka kuća Otvorena knjiga, funkcioniše odlično na više nivoa. Odmah je jasno o čemu se u priči radi, zna se i da je u pitanju humoristično štivo, komedija naravi, ali i poprečni presek proseka društva, očekivano je gde se dešava i kada, pa čak i protiv koga će biti uperene ideološko-političke iglice koje se provlače između redova.
Popis i kazna je podnaslov romana o popisu u današnjoj Srbiji. Glavna junakinja, mlada i lepa studentkinja, Ana Vučković dobija posao (u duhu onoga što Dragan Zarić izgovara u seriji Ljubav na seoski način – „Svi s vezu, a ja bez vezu“) popisivača i ima zadatak da, jel’te, popiše stanare jedne zgrade u kraju. Ali to nije obična zgrada. To je, sasvim neočekivano, jedna obična zgrada. I u tome je njena draž, ali i opasna zamka u koju će, zbog malo godina i iskustva, još uvek pomalo naivna Ana, upasti.
U prizemlju je baka Ruža. Svaka prosečna zgrada mora da ima jednu takvu autentičnu baku. Tu je i savršeni bračni par sa još savršenijim problemima u vezi, ljubitelj nacije i Ratka Mladića, mama koja „udaje“ sina, gastarbajter povratnik u maticu, doktorka nauka „bez kučeta i mačeta“, Crnogorac, izbeglica sa Kosova, sredovečni taksista, mladi sportista…
Osim komičnih situacija u koje Ana upada, što zbog specifičnosti posla, što zbog živopisnih stanara koji, na prvi pogled, blistaju u svojoj tipičnosti.
Međutim, i to je onaj adut na koji igra autor romana, ništa nije kao što izgleda.
Svi stanari igraju neke svoje uloge, imaju maske, iza kojih se krije nešto još jezivije od kapuljače prosečnosti koje su navukli. Ovo je spoznaja koju će čitaoci, zajedno sa Anom, polako početi da otkrivaju.
Neformalni stil pisanja, koji na trenutke deluje i previše opušten, savršeno odgovara ideji koju je Inđić želeo da prenese svojoj publici.
Roman A, kolika vam je kuhinja – popis i kazna, poput svog autora, od početka do kraja insistira na one dve jednostavne, ali upravo zato veoma teško primenjive, životne istine. Nikada nemoj sebe da shvatiš suviše ozbiljno i nikada, ali nikada, nemoj da izgubiš smisao za humor.
Piše: Milan Aranđelović
