Tokom osamdesetih godina minulog veka koncepcija stripa je polako počela da se menja. Bilo je jasno da superherojski i avanturistički stripovi moraju da se menjaju i prilagođavaju novim vremenima. Barjak promena u Americi su ponela dva Britanca – Alan Mur i Nil Gejmen koji će, zajedno sa Frenkom Milerom, doneti dah promena u devetoj umetnosti i stvoriti ono što je danas, među matorim konjima koje je sramota da kažu kako čitaju stripove, poznato i kao grafička novela.
U italijanskoj izdavačkoj kući Serđo Boneli takođe je bilo jasno da stvari moraju da se menjaju i da vesterni i drugi trivijalni stripovi više ne odgovaraju ukusu i potrebama nove, na savremeniji način sofisticirane, publike. Teks Viler, Ken Parker, Zagor, Komadant Mark, Kapetan Miki, Blek Stena, Mister No… Bila je to plejada čuvenih junaka čija je tradicionalna publika polako starila i intelektualno sazrevala, a koji svojom pojavom nisu plenili pažnju novih čitalačkih naraštaja. Bilo je potrebno da strip evoluira u umetnički poligon za filozofske, metafizičke, onostrane, angažovane teme. Probni balon bio je strip Marti Misterija iz 1982. godine koji se oslanjao na avanture Indijane Džonsa i ideologiju tada popularnog konobara Eriha fon Denikena. Uspeh ovog stripa ohrabrio je uredništvo da se prepusti avanturi nepoznatog. Zadovoljstvo da stvori novog junaka dobio je pisac i scenarista Ticijano Sklavi koji je do tada radio scenarija za stripove kao što su Zagor, Teks, Ken Parker, Mister No.
Rezultat Sklavijevog rada mogao je da se vidi 1986. godine kada se na trafikama pojavio prvi broj stripa o Dilanu Dogu Zora živih mrtvaca (čiji je naslov u kreativnom prevodu novosadskog Dnevnika koji je godinu dana kasnije objavio ovaj strip glasio Doktor Ksabaras). Dilan Dog je veoma brzo postao najpopularniji (i najtiražniji) strip ove izdavačke kuće čiji su tiraži dostizali i do milion primeraka po epizodi. I Umberto Eko je bio jedan od njegovih ljubitelja, a autori su mu uzvratili ljubav tako što su ga ubacili kao junaka u epizodi Vavilonska kula. Takođe je zanimljivo da je Dilan Dog, osim tradicionalnih ljubitelja stripa muškog opredeljenja, privukao i veliki broj žena. Preveden je na više jezika, a doživeo je i nesrećnu filmsku adaptaciju sa Brendonom Rutom koju su ljubitelji ovog stripa prećutnim dogovorom odlučili da ignorišu i da se pretvaraju da se ovaj incident nikada nije ni dogodio.
Ko je Dilan Dog? U pitanju je bivši policajac Novog Skotland Jarda koji radi kao privatni detektiv za noćne more. Dilan je vegeterijanac i lečeni alkoholičar, melanholih i nepopravljivi romantik, svira klarinet, voli horor filmove i picu. Živi u londonskoj ulici Krejven broj sedam zajedno sa svojim pomoćnikom Gručom koji neodoljivo podseća na američkog glumca Gruča Marksa.
Za pedeset (a kasnije sto) funti plus troškovi Dilan Dog rešava ne toliko klasične slučajeve sa elementima strave, užasa, zombija i vampira, već one koji se graniče sa nadrealnim i metafizičkim. Horor osnova ovog stripa je odlično poslužila da se vanserijski kreativac Sklavi razigra i kaže šta misli o savremenom svetu, kapitalizmu, preteranom konzumerizmu, površnosti, ali i o nekim svojim psihološkim pogledima i svetonazorima.
Osim sjajno koncipiranih i temeljno izgrađenih likova poput Dilana, Gruča, inspektora Bloka velikoj popularnosti stripa doprinelo je i autorovo poigravanje sa referencama na popularnu kulturu. Ovo inače nije bio običaj u Bonelijevim stripovima u kojima nije bilo referenci na kulturu u kojoj su junaci živeli. Stidljivo je krenulo u avanturama Martija Misterije da bi u pričama o Dilanu Dogu eksaliralo. Dilanov lik je inspirisan britanskim glumcem Rupertom Everetom, Blok glumcem Robertom Morlijem (ime Blok je verovatno aluzija na Roberta Bloka, pisca na osnovu čijeg romana je Alfred Hičkok snimio svoj čuveni film Psiho), Gručo… pa… Gručom (a u stripovima se pojavljuju i njegova braća Harpo i Čiko). Dilan je nazvan po Sklavijevom omiljenom pesniku Dilanu Tomasu. Ulica u kojoj Dilan živi je omaž čuvenom reditelju horor žanra Vesu Krejvenu. Prva epizoda stripa je jasna aluzija na horor filmove američkog režisera Džordža A. Romera, Dilanov najveći neprijatelj doktor Kasbraras je najverovatnije je inspirisan likom doktora Frederika Trevsa, kojeg je igrao Enthoni Hopkins u filmu Čovek-slon. Dosta stripova su direktne interpretacije poznatih filmskih klasika. Celokupna estetika stripa zasnovana je na filmu The Rocky Horror Picture Show čiji poster već više od trideset godina krasi zid Dilanove dnevne sobe.
Ovo što je autoru ovih redova od samog početka bilo najprivlačnije u ovom serijalu i zbog čega se odmah „zaljubio“ u strip jeste to što je čitava poetika stripa zasnovana na činjenici da su pored svih tih zombija, vampira, veštica, mumija, duhova i demona prava čudovišta zapravo ljudi. To je tako ličilo na stvaran svet što je ovaj strip činilo iskrenim.
Avangardan za svoje vreme, hipster pre hipstera rekli bi zajedljivci, Dilana je polako počelo da gazi vreme. Stvari su opet počele da se menjaju, nešto što je nekada izgledalo revolucionarno sada je bilo staromodno i prevaziđeno. Zato je i Dilan morao na remont. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da drugi scenaristi nikada nisu mogli da održe lestvicu na nivou na kome ju je Sklavi postavio.
Tu je na scenu stupio Roberto Rekioni koga su glavešine izdavačke kuće postavili za glavnog urednika serijala. Rekioni je najavio drastične rezove u serijalu koji će ga približiti savremenoj publici.
Dilan je dobio novog glavnog neprijatelja, počeo je da koristi mobilni telefon i internet, Blok je otišao u penziju, a nasledio ga je tamnoputi inspektor koji nije bio blagonaklono, „blokovski“ gledao na „šarlatana“ Dilana.
Međutim, ništa nije vredelo. Ispostavilo se da je Rekioni mnogo bolji marketinški trudbenik nego urednik. Epizode koje su rađene pod njegovim uredništvom su se pokazale kao veliko razočarenje. Bile su čak i slabije od ranijih. Tresla se gora, rodio se miš.
Onda se, kao grom iz vedra neba, na društvenim mrežama pojavila naslovnica 399. broja Dilana Doga Upravo venčani na kojoj je prikazano venčanje između Dilana i Gruča. Okej. I do sada je bilo govorkanja da su njih dvojica (poput Šerloka i Votsona ili Poaroa i Hejstngsa) u šemi, čak su u opticaju bile i teorije kako su Dilan i Gručo zapravo jedna ličnost, dve strane (tragična i komična) jedne iste ličnosti. Znali smo da je Dilan zaljubljive prirode i da se on i Gručo (na neki način, svakako) mnogo vole, ali istopolni brak, pa još na naslovnici jednog, da se ne lažemo, konzervativnog izdavača u katoličkoj Italiji, Italiji Matea Salvinija niko nije očekivao.
Ubrzo smo saznali da je to još jedan Rekionijev pokušaj da udahne novi život starom Dilanu. Naime, priča je sledeća. Veliki meteorit se približava Zemlji, nema načina da ga sprečimo, umrećemo… Imamo dvanaest meseci i dvanaest epizoda Dilana Doga do nultog broja i udara. Sve će biti krunisano u dvodelnoj epizodi (brojevima 399. i 400.) u kojima će se Dilan venčati sa Gručom i ubiti svog tvorca Sklavija. Rekioni je najavio da će ove dve epizode biti kraj starog Dilana nakon čega će, u dogovoru sa Sklavijem, ceo serijal i junak krenuti sasvim novim tokom.
(sledeći pasus sadrži spojlere 399. epizode)
Da li će serijal sada zaista krenuti na bolje ili je u pitanju još jedna Rekionijeva medijska manipulacija i velika šarena laža? Videćemo. Dilan se zaista venčao sa Gručom, razmenili su prstenje (nisu se poljubili) i živeli su srećno do kraja života (a imali su na raspolaganju još tačno sat vremena do udara meteorita). Da li će novi Dilan biti biseksualan ili panseksualan ostaje nam da vidimo u epizodama koje su red nama. Na osnovu epizode Upravo venčani, koju je autor ovih redova imao zadovoljstvo da pročita u isto vreme kada i italijanska publika, i ranijih Rekionijevih „revolucija“ možemo biti samo skeptični kada su u pitanju prave promene. Veoma skeptični.
Piše: Milan Aranđelović
Ovaj tekst je prvi put objavljen u magazinu Optimist.
