Kada je nedavno na jednom Sajmu stripova Axel Alonso, izvršni urednik u izdavačkoj kući Marvel Comics, najavio kako će strip junak Hercules dobiti samostalni serijal u kome će biti predstavljen kao „definitivno strejt“ izazvao je pravu buru negodovanja među fanovima. Hercules je jedan od superheroja koje i stripovska Wikipedia definiše kao biseksualca, a njegova seksualnost je bila deo sasvim prirodnog razvoja lika, naročito ako se nadovezuje na istoimenog junaka iz grčke mitologije koji je takođe bio biseks.
Alonso je pokušao da „opere mrlje“ tako što je izjavio kako u Marvelu uvek neguju različitost, ali na dalja pitanja u vezi sa Herculesovom seksualnošću nije davao odgovore.
Da li Marvel zaista uvek neguje različitosti kako tvrdi Alonso? Marvel Comics je uvek odavao imidž progresivnog izdavača koji je stojao kao protivteža, navodno konzervativnom, konkurentskom DC Comicsu.
Pitanje je da li ta slika stvorena u javnosti odgovara realnosti ili je stvarnost ipak malo drugačija? Da li je DC Comics zapravo baš toliko konzervativan?
Istorija homofobije DC Comicsa neraskidivo je povezana sa istorijom homofobije, i cenzure generalno, u američkom stripu. Psihijatar Fredric Wertham je u svojoj knjizi Seduction of the Innocent junake Batmana i Robina prikazao kao najočiglednije primere lošeg uticaja stripova na decu jer su „Batmanove priče psihološki homoseksualne“. Kao neku vrstu odbrane od optužbi da stripovi promovišu nasilje, kriminal i seks među decom američko udruženje stripskih izdavača je formiralo Comics Code Authority. Ovo telo je izdavalo posebne šifre kojima su označavali koji stripovi ispunjavaju određene etičke norme i standarde. Oni nisu imali nikakav uticaj na stripske izdavače, ali prodavnice nisu smele da prodaju stripove koji na sebi nisu imali njihovu oznaku što je otvorilo prostor za autocenzuru. Homoseksualni sadržaji nisu bili eksplicitno zabranjeni za prikazivanje, ali je bilo zabranjeno prikazivati „seksualne abnormalnosti“ i „perverzije“, a priče sa romantičnim odnosima su morale da budu interpretirane tako da naglašavaju vrednost doma i svetost braka. Od tog trenutka, pa sve do 1989. godine kada su ove odredbe izbačene, počelo je doba cenzure i homofobije u američkom stripu (interesantno je da se ove odredbe nisu odnosile na stane stripove tako da su perverzne mange, kao i alternativni domaći stripovi, slobodno prikazivali scene nasilja i seksa).
DC Comics odmah uvodi lik Kathy Kane odnosno Batwoman koja je trebalo da bude predmet Batmanovog romantičnog interesovanja (zato što već prisutna Catwoman nije više mogla da bude prihvatljiva kao ljubavnica jer je kodiranje zabranilo veličanje kriminalaca i njihovo prikazivanje kao osećajnih i simpatičnih osoba). U čuvenoj kemp seriji Batman iz 1966. godine batler Alfred je izbačen, a Bruce Wayne i Dick Grayson žive sa tetkom sve u nameri da situacija deluje manje gej. U stripovima Bruce Wayne postaje zavodnik i u svakoj epizodi ga prikazuju kako se šeta sa drugom devojkom. DC Comics je 2000. godine Christopheru Yorku odbila da ustupi panele iz nekih epizoda stripa o Batmanu, kojima je hteo da kao primerima ilustruje svoju studiju “All in the Family: Homophobia and Batman Comics in the 1950s”. Isto tako su, 2005. godine, pretili tužbom Marku Chamberlainu, koji je izložio svoje akvarele koji Batmana i Robina prikazuju u eksplicitno gej pozama. J.H. Williams i W. Haden Blackman su posle nekoliko godina rada na stripu Batwoman odlučili da napuste DC Comics jer su im urednici zabranili da prikažu lezbijsko venčanje u svom stripu. Ovo je bio samo vrhunac pritisaka koje su trpeli tokom svog rada kada su im skretali pažnju da malo „smanje doživljaj“ kada je u pitanju lezbo tematika. Ovaj strip je nedavno i prestao da izlazi. I Gail Simone, scenaristkinja stripa Batgirl, je imala problema sa urednicima zbog trans lika Alysia Yeoh. Sugerisali su joj da izbaci Alysiu, nakon čega je ona i napustila rad na ovom stripu. Novi scenaristi stripa Batgirl su zbog jedne epizode optuženi za transfobiju i transmizoginiju tako da su bili prinuđeni da se javno izvine zbog nekih tabli stripa. DC je prestao da objavljuje i stripove Voodoo i Constantine čiji su glavni junaci bili biseksualni. DC se našao na udaru gej aktivista kada je kao scenaristu stripa Superman angažovao Orsona Scotta Carda čije su homofobične izjave kojima se protivi istopolnim brakovima veoma bliske vokabularu pokojnih funkcionera blagopočivšeg Trećeg Rajha.
Za razliku od DC Comicsa koji je trošio dosta energije da bi dokazao kako su Batman i Robin strejt, Marvel je sa stripom o mutantima X-Man, koji je bio shvaćen kao parabola za gej pokret, od početka delovao kao gej frendli. Iako je Stan Lee uvek tvrdio da su mutanti zapravo alegorija za Jevreje i njihovo stradanje koje je tih godina još uvek bilo sveže u sećanju ljudi, zapravo je svaka manjinska grupa koja se po nečemu razlikuje i koja zbog toga trpi progon većine mogla da se poistoveti sa junacima ovog stripa. Marvel je prvi koji je prikazao gej venčanje kada se Northstar venčao sa svojim dugogodišnjim partnerom Kyleom. Na naslovnici jednog Spidermana prikazan je gej par kako se ljubi kod fontane gde je snimana poslednja scena gej serije Angels in America. Kada smo već kod Spidermana, Marvel je nedavno počeo da objavljuje stripove sa afro-amerikancem u ulozi čoveka pauka. Thora je zamenila žena. Marvel je počeo da izdaje strip o arabljanki superheroini. Njihov serijal namenjen mlađoj publici Young Avengers u kome su među glavnim junacima par gej tinejdžera u vezi Wiccan i Hulkling je bio veoma značajan. Ovaj strip je dobio i nagradu GLAAD. Nedavno se i Iceman jedan od poznatijih junaka X-Mana autovao. Ovo su samo neki primeri u kojima Marvel neguje različitosti.
Manje je poznato da je krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih, dok je uticaj homofobične cenzure slabio i dok su se po stripovima sve česće pojavljivali gej likovi ili makar aluzije na homoseksualnost junaka, u Marvelu vladala zvanična politka “No Gays in the Marvel Universe” koju je propagirao urednik Jim Shooter. DC je u to isto vreme tokom osamdesetih prikazivao lezbijku Maggie Sawyer, biseks Johna Constantinea, Wonder Woman je upoznala gej druga svog brata, Grant Morrison je smislio hermafrodita Rebisa koji se u jednoj epizodi upoznaje sa transseksualkom Coagulom, gej Extranoa koji umire od HIV-a…
Dok je DC tokom devedesetih dobijao GLAAD nagrade za stripove The Flash, Green Lantern i The Authority u Marvelovim stripovima se dešava pravi genocid nad homoseksualcima gde u samo deset meseci 2006. godine veliki broj njih biva ubijeno, prebijano, mučeno ili su im jednostavno promenili seksualnu orijentaciju i pretvorili ih u heteroseksualce. Stripovima u kojima su homoseksualni likovi nekako preživeli Marvel stavlja oznaku Adults Only da bi udovoljio protestima konzervativaca.
Kao što je DC menjao svoju seriju Batman da bi junaci izgledali više strejt tako je i Marvel prilagođavao svoju seriju Hulk. Zbog toga u seriji Bruce Benner menja ime u Stive jer je Marvelu Bruce zvučalo „previše stereotipno gej“. Wikileaks je pustio u javnost hakovane mejlove kompanije Sony u kojima se kaže kako Marvelov Spiderman u filmu uvek mora da bude beo i strejt.
DC su u prošlosti optuživali da na stripovima rade samo beli, strejt muškarci. Zato su nedavno izdavači Dan Didio i Jim Lee svoj tim osvežili velikim brojem talentovanih žena, afro, hispano i arabo amerikanaca, kao i LGBT osoba. „To je najšarenija grupa scenarista, crtača, priča, likova i pristupa priči nego ikada ranije u istoriji naše izdavačke kuće“, rekao je Jim Lee napominjući da oko 40% sadašnjeg tima čine ovi novi talenti. Njegova želja je da DC Comics u svetu stripa postane lider po zastupljenosti LGBT likova.
Američki mejnstrim strip je oduvek bio odraz stvarnosti i vremena u kome je nastajao. Izdavači i urednici su jedino mogli da, na manje ili više perfidan način, usmeravaju rad svojih autora u određenom smeru. To što su i Marvel i DC uspeli da prežive sve ove godine je dokaz da su oni podjednako uspešno odgovarali zahtevima vremena u kojima su poslovali. A vremena su nekada bila bolja, nekada gora po LGBT zajednicu.
Piše: M. Aranđelović
Tekst je prvi put objavljen u časopisu Optimist
