Када се помене ћирилица, већина људи помисли на старе књиге, манастире и рукописе. Међутим, археолошка открића последњих деценија показала су да су трагови овог писма много присутнији и необичнији него што се некада мислило.
Ћирилични натписи пронађени су на амајлијама, каменим споменицима, зидинама старих утврђења, надгробним плочама, па чак и на предметима свакодневне употребе. Управо такви налази помажу историчарима да разумеју како се ћирилица ширила Балканом и како је улазила у живот обичних људи.
Амајлија стара више од хиљаду година
Једно од најзанимљивијих открића последњих година пронађено је у Бугарској, у утврђењу Балак Дере код села Хухла. Археолози су тамо открили оловну амајлију са ћириличним натписом из 10. века, из периода владавине цара Симеона Великог.
The lead plate #amulet was uncovered in the fortification “Balak Dere” near the village of Huhla, Ivaylovgrad Municipality:https://t.co/xyyhRnBB56 pic.twitter.com/Lw0Bt2N6ok
— Radio Bulgaria (@RB_English) March 29, 2023
Овај предмет посебно је важан јер показује да ћирилица није била ограничена само на црквене књиге и дворску администрацију. Људи су је користили и у свакодневном животу, па чак и у магијским и заштитним ритуалима.
Истраживачи сматрају да су такве амајлије често ношене као заштита од болести, несреће или „злих сила“, што открива колико је писмо већ тада било дубоко повезано са духовним животом народа.
Темнићки натпис и један од најстаријих трагова ћирилице у Србији
Међу најважнијим споменицима старе словенске писмености у Србији налази се Темнићки натпис, откривен 1900. године у селу Горњи Катун код Варварина.
Овај натпис потиче с краја 10. или почетка 11. века и сматра се једним од најстаријих сачуваних ћириличних натписа на простору Србије.
За историчаре је посебно значајан јер показује како је изгледала рана ћирилица у периоду када се словенска писменост тек ширила Балканом. Управо захваљујући оваквим налазима могуће је пратити еволуцију слова и начина писања кроз векове.
Тајне поруке на стећцима
Још једно велико археолошко и културно благо представљају стећци, средњовековни надгробни споменици расути широм Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије и Хрватске.
На многим стећцима уклесани су натписи на старој ћирилици који сведоче о животу, смрти и веровањима људи из средњег века. Неки од тих текстова имају готово поетски тон, док други делују као кратке личне поруке остављене будућим генерацијама.
Истраживач Горан Комар посветио је више од петнаест година документовању ових натписа и прикупио огромну грађу о старим ћириличним текстовима широм Балкана.
Ћирилица на местима где је нико није очекивао
Археолози су током времена откривали ћириличне натписе и на потпуно неочекиваним местима. На зидовима старих тврђава, у манастирским подрумима, на керамици, прстењу и металним предметима пронађени су урезани иницијали, молитве и кратке поруке.
Такви трагови показују да ћирилица није била резервисана само за владаре, свештенство и ученике, већ да је постепено постајала део шире културе и свакодневног живота.
Археологија као „детективска прича”
Истраживање старих натписа често личи на праву детективску потрагу. Археолози и историчари покушавају да реконструишу оштећена слова, упореде различите облике писма и открију ко је и зашто оставио одређени натпис.
Понекад је довољно само неколико слова уклесаних у камен да би се променила слика о историји неког подручја или временског периода.
Скривена историја једног писма
Најзанимљивије је то што многи од ових натписа и данас постоје на местима поред којих људи пролазе не примећујући их. На старим гробљима, зидинама и заборављеним рушевинама и даље се налазе трагови ћирилице стари више векова.
Управо зато археолошка открића не говоре само о прошлости једног писма, већ и о животу људи који су тим писмом остављали трагове свог постојања.
