Jedna od najpopularnijih epizoda animirane serije South Park započinje kada Kajlov otac Džerald kupi hibridni automobil i postane nepodnošljivo samodopadan. Toliko se oduševi sobom da odluči da se sa porodicom preseli u San Francisko, grad koji je u epizodi prikazan kao prestonica samodopadljivosti.
Najčuveniji geg iz epizode jeste da stanovnici San Franciska doslovno prde, zatim se sagnu i sa zadovoljstvom pomirišu sopstveni prdež, pa nastave razgovor kao da se ništa nije dogodilo. To je vizuelna metafora za engleski izraz „to enjoy the smell of your own farts”, koji znači biti toliko zaljubljen u svoje stavove i sopstvenu važnost da više ne vidiš koliko si postao arogantan.
San Francisko je na kraju „nestao potpuno u sopstvenom dupetu”, što predstavlja vrhunac šale o gradu koji je toliko opsednut sobom da se doslovno urušava pod teretom vlastite samodovoljnosti.
Ova epizoda se i danas često pominje kada ljudi žele da kritikuju ono što nazivaju „virtue signalingom”, odnosno javnim pokazivanjem sopstvene moralne ispravnosti.
Na tragu iste satirične žaoke bio je i drugi deo animiranog dugometražnog filma Kruds: Novo doba. Kada Krudsi stignu u njihov ograđeni raj, upoznaju porodicu koju čine Fil, Houp i Don Betterman (Bolji ljudi). Oni žive u velikoj kući na drvetu, bave se poljoprivredom, koriste izume, nose urednu odeću i smatraju da su evolutivno nekoliko koraka ispred Krudsa.
Može se reći da su Bettermanovi svojevrsna karikatura modernih urbanih elita. Imaju zidove, bašte, tehnologiju, kulturu, manire i osećaj da su „evoluirali”, ali upravo ih taj osećaj sopstvene superiornosti čini smešnim.
I u South Parku i u Krudsima autori se podsmevaju ljudima koji sebe vide kao „bolje”, „naprednije” ili „prosvećenije” od drugih.
Problem nastaje kada se ovom fenomenu pristupi ozbiljno. Od strane onih ljudi koji zbog svoje pozicije „boljih” ne mogu da vide sami sebe.
Upravo ovaj slučaj desio se u književnoj kolaboraciji Ris Viderspun i Harlana Kobena Nestao bez pozdrava, koju je, u prevodu Nikole Pajvančića, objavila izdavačka kuća Laguna.
Čitava prva polovina romana posvećena je dokazivanju kako su junaci, a zapravo autori, bolji ljudi od svih ostalih. Oni su lekari bez granica, leče siromašne, ugrožene, one kojima je pomoć neophodna. I da bi dokazali koliko su autori romana dobri i divni ljudi, ovi virtuelni književni junaci spremni su na sve. Čak i da žrtvuju sopstvene nepostojeće živote.
Junaci priče nisu samo profesionalci spremni na sve kako bi dokazali dobrotu autora romana. Oni su i brižni porodični ljudi, spremni da se žrtvuju za porodicu kako bi, pa shvatili ste, dokazali da su autori knjige divni ljudi.
Kako je prvi deo priče iskorišćen za potrebe javnog pokazivanja sopstvene moralne ispravnosti i superiornosti, autori su tek drugi deo romana iskoristili da pokrenu pravi zaplet, ali tada je to bilo kasno. Naročito ako se ima u vidu da je i kraj posvećen samodopadanju autora.
Problem sa ovakvim pristupom nije u tome što su junaci dobri ljudi. Književnost je puna lekara, humanitaraca, aktivista i požrtvovanih roditelja. Problem nastaje kada likovi prestanu da budu ljudi, a postanu propagandni panoi za vrline svojih autora. Umesto da donose teške odluke, greše, posrću ili se suočavaju sa sopstvenim protivrečnostima, oni postoje samo da bi čitaocu saopštili koliko su moralno ispravni.
@reesewitherspoon Gone Before Goodbye is officially available in paperback! ☀️📖 Just in time for summer reading season! @Grand Central Publishing ♬ Ain’t No Stoppin Us Now – DJ Party
Triler počiva na neizvesnosti, tajnama i sukobu interesa. Kada autori previše energije ulože u dokazivanje moralne besprekornosti svojih protagonista (a zapravo sebe samih), nestaje prostor za sumnju. A bez sumnje nema ni napetosti. Čitalac ne prati ljude od krvi i mesa, već hodajuće potvrde sopstvene vrline.
Piše: Milan Aranđelović