Izdavačka kuća Lavirint nedavno je objavila dva integrala kultnog humorističkog stripa Životinjska karma, američkog autora Frenka Čoa. Ovaj strip, u originalu poznat kao Liberty Meadows, započeo je svoj „život“ u novinama krajem devedesetih, gde je veoma brzo stekao kultni status.
Radnja stripa smeštena je u rehabilitacioni centar za životinje, gde se prepliću sudbine neobičnih, često neurotičnih likova, kako ljudi tako i životinja.
Objavljivanje dva integrala na srpskom jeziku bio je povod da popričamo sa Vladimirom Tadićem, koji je, zajedno sa Draškom Roganovićem, radio na prevodu jednog od najduhovitijih i najprepoznatljivijih ostvarenja savremenog stripa.
- Koliko je bilo teško preneti humor Frenka Čoa na srpski, s obzirom na broj jezičkih igara i referenci?
Prilično, ali svaki humoristički strip je zahtevan za prevod, pošto je humor vrlo lokalna stvar. Međutim, Životinjska karma ima još jednu caku koja sve dodatno otežava: u pitanju je strip u kaiševima, što drastično povećava broj fazona po strani koje je nužno ukomponovati.
S druge strane, olakšavajuća okolnost je bila to što je u pitanju labour of love, bez striktnih rokova, pa sam mogao da je šminkam do mile volje. Plus, u to vreme sam bio (večiti) student i imao vremena na pretek – danas bi mi tako nešto, nažalost ili na sreću, bilo nezamislivo.
- Da li je bilo fora koje jednostavno nisu mogle da se prevedu, pa ste morali da osmislite nove?
Da, mada – Čo uglavnom kombinuje vizuelne gegove sa rečima, pa to nije bilo uvek moguće.
- Koliko ste sebi dozvolili slobode u odnosu na original?
Odrastao sam na Taličnom Tomu, Krcku i drugim humorističkim stripovima koji su zarad humora menjali sve, uključujući i imena glavnih junaka. Karma je prevođena u tom maniru: najvažnije je da je smešno, ne da je verno originalu.
Što je i bila osnovna ideja vodilja: uzeti jedan prilično nepoznati strip i približiti ga našoj publici potpuno slobodnim prevodom.
- Da li postoji neka konkretna replika ili scena na koju ste posebno ponosni kako je ispala u prevodu?
Sećam se one sa maskenbala kada su Ralf i Lesli došli maskirani kao, beše, Hol i Outs, pop bend iz osamdesetih ne previše upamćen u našim krajevima. Danima i nedeljama sam razbijao glavu kako da to prilagodim, i onda mi je bukvalno u pola noći sinulo: Rokeri s Moravu! Lepa vremena, kad je moglo da se potroši toliko vremena na jedan fazon od njih otprilike 184 u svesci.
Plus, Timočka ala, redak izliv lokal-patriotizma.
- Šta Životinjsku karmu izdvaja od drugih humorističkih stripova?
Ništa. I u tome je sva njena draž. U vreme kada je Karma prvi put izašla, svi su objavljivali „kultne”, „legendarne” i slične visoko cenjene stripove. Cela poenta Karme bila je da je u poplavi izdanja koja „morate da imate” bila strip koji želite da imate. Ne zato što je vanserijski, ne zato što je remek delo devete umetnosti, ne zato što ste ga godinama čekali – već zato što je to jedan dobar a nepretenciozan strip, lepo nacrtan, pristojno napisan, zabavno preveden.
Ponekad je to dovoljno.
- Koliko je strip i dalje aktuelan, uprkos tome što je nastao pre više od dve decenije?
View this post on Instagram
I original je imao jednu nostalgičnu crtu, koja je u prevodu pojačana, tako da se humor uglavnom oslanja na osamdesete godine prošlog veka. To Karmu čini ako ne baš vanvremenskom, a ono makar sposobnom da vrlo lepo ostari. U svakom slučaju je mnogima ostala u lepom sećanju, čim je doživela i reizdanje.
Razgovarao: Milan Aranđelović