U svetu u kome se svaki uspeh meri inkasiranim novčanim iznosom na računu u banci valjalo bi ceniti odluku američke književnice Rufi Torp da u naslovu svog četvrtog romana „Margo ima novčanih problema“, koji je kod nas, u prevodu Sandre Bakić Topalović, objavila izdavačka kuća Odiseja, izbegne bilo kakvu aluziju na Onlifens. Takođe bi trebalo pohvaliti i politiku izdavača da na ilustracijama za ovu knjigu izbegavaju prepoznatljivu svetloplavu boju ili bilo šta što bi asociralo na popularnu aplikaciju sa sadržajem za odrasle.
Ipak, priča o mladoj samohranoj majci koja u bezizlaznoj situaciji otvara nalog na Onlifensu proširila se i pre nego što je pisanje knjige završeno. Iako je ovo njen četvrti roman, i sama Torp otkriva da je ceo proces pisanja i objavljivanja ovaj put protekao drugačije. Na nagovor izdavača ona, pre nego što je knjiga objavljena, šalje delove rukopisa producentskim kućama kako bi ih zainteresovala za adaptaciju.
Ipak, izdavačka i autorska odluka da, makar na prvu loptu, izbegavaju da promovišu knjigu koristeći Onlifens kao udicu jeste poštena odluka i pokazuje pijetet prema čitaocima.
Jer „Margo ima novčanih problema“ nije knjiga o pornografiji, erotici ili o pornografskim sadržajima. U pitanju je knjiga o mladoj ženi koja ostaje u drugom stanju te mora da napusti studije i posveti se roditeljstvu. Ovo je takođe roman o porodičnim odnosima, o ljubavi, poverenju, podršci, pomoći, ali i o odbacivanju, preziru, nesnalaženju, padovima, greškama, povredama i svemu onome što čini pravi život. Roman je ujedno i snažna socijalna kritika savremenog američkog društva, naročito zdravstvenog, socijalnog i pravosudnog sistema, koji mladu samohranu majku veoma brzo guraju na rub siromaštva. Kroz priču se provlači i pitanje definicije savremenog feminizma, kao i pitanje šta je to danas „dobra majka“.
View this post on Instagram
Autorka koristi Onlifens kao polaznu tačku priče, ali ga veoma brzo potiskuje u drugi plan pred mnogo složenijim temama. Više puta je ponavljala da nije imala cilj da napiše priču o pornografiji, već da istraži kako izgleda kada mlada žena pokuša da bude potpuno finansijski nezavisna u svetu koji joj gotovo ne ostavlja mogućnosti.
Likovi priče nisu nikakvi superheroji ili bezgrešni pravednici, već ljudi od krvi i mesa koji i te kako umeju da pogreše ili urade pogrešnu stvar. Za razliku od aktuelnog manira koji se iz stvarnosti preliva na popularnu kulturu, gde se svi identifikuju kao žrtve, junaci koje sa ljubavlju stvara Rufi Torp odbijaju da budu „profesionalne žrtve“ okolnosti.
Uprkos teškim temama, roman je veoma duhovit, autorka pripoveda pitko, bez patetike, i uspeva da spoji humor i ozbiljne društvene teme bez moralisanja.
Glavni deo priče u knjizi zauzima emotivni odnos između oca i ćerke. Margo je odgajala majka, dok se njen otac Džinks samo povremeno pojavljivao i odlazio zauzet svojom „pravom“ porodicom i poslom kečera. Sada, kada je Margo i sama postala samohrana majka, Džinks se najzad pojavljuje i pokušava da bude istovremeno i otac i deda.
„On je kao osramoćeni čarobnjak ili tako nešto“, opisuje ga Margo. „Ujedno je i sredovečni muškarac koji opsesivno čisti kuću i ne može da zadrži đoku u gaćama i sam pravi testo za pastu.“
Odnos između ćerke i oca je veoma intenzivan i funkcioniše kao dvosmerna ulica. Margo mora da prihvati Džinksa sa svim njegovim problemima zavisnosti, dok on mora da prihvati ćerku i njen novi biznis-plan.
Jedna od najzanimljivijih osobina romana jeste stalno prebacivanje između prvog i trećeg lica.
Margo neke događaje pripoveda kao „ja“, a neke opisuje kao da govori o sebi izdaleka, u trećem licu.
Rufi Torp time pokazuje kako ljudi pokušavaju da se emocionalno udalje od sopstvenih grešaka, stida i trauma.
Roman je pretočen u seriju u produkciji A24 za platformu Apple TV+, a premijerno je prikazan 15. aprila 2026. godine. Serija u znatnoj meri verno prenosi delove knjige. Postoje manje izmene koje bolje prijanjaju uz igranu varijantu priče i nekoliko krupnijih izmena učinjenih sa očiglednom namerom da se snimi druga sezona.
Na koncu, možda je ljubiteljima književnosti koji će čitati ovu knjigu najvažnije to što je „Margo ima novčanih problema“ zapravo roman o pripovedanju.
Margo uspeva ne zato što prodaje svoje telo, već zato što ume da stvori narativ koji privlači publiku. Upravo ovde odnos ćerke i oca pronalazi svoj put. Džinks kroz kečersko iskustvo objašnjava da ljude privlače priče, a ne gola borba. Margo koristi njegove priče iz ringa kako bi na društvenim mrežama kreirala sopstveni narativ. Iako svi u knjizi govore kako Margo ima talenta za pripovedanje i pisanje, glavni preokret jeste priča o kečeru kao pripovedaču. To je motiv koji gotovo niko ne očekuje, a zapravo povezuje Džinksovu prošlost, Marginu karijeru na Onlifensu i samu ideju da se u digitalnom dobu uspeh često zasniva na tome ko ume da ispriča najubedljiviju priču.
Tako se ispostavlja da najveći učitelj pripovedanja mlade Margo nije profesor književnosti koji ju je ostavio u drugom stanju, već vremešni kečer koji je čitav život proveo učeći kako se dobrom pričom pridobija naklonost publike.
Piše: Milan Aranđelović