Nakon što je ovog avgusta ceo svet rastužila smrt Doli Parton, njena porodica je zamolila ljude da, ako žele da odaju počast ovoj američkoj pevačici i glumici, to učine tako što će donirati knjige u Biblioteku mašte Doli Parton (Dolly Parton’s Imagination Library). U osvrtima na njen život takođe se ova Biblioteka mašte navodi kao jedan od najvažnijih delova njenog nasleđa, u istoj ravni sa muzičkom karijerom.
Doli Parton je u intervjuima često pominjala da je Biblioteka mašte nešto na šta je njen otac bio najviše ponosan.
„Pre nego što je umro, tata mi je rekao da je na mene zbog Biblioteke mašte ponosniji nego zbog bilo čega drugog što sam uradila“, govorila je novinarima. „Ne mogu vam opisati koliko mi to i danas znači.“
Koreni ovog ponosa sežu u najranije detinjstvo čuvene pevačice, pa čak i u doba pre njenog rođenja. Odrastala je u ruralnom Tenesiju u porodici koja je imala dvanaestoro dece. Zbog okolnosti u kojima je živeo, njen otac, Robert Li Parton, nikada nije naučio da čita.
„Bio je jedan od najmudrijih ljudi koje sam ikada poznavala, ali ga je nemogućnost da čita sprečila da ostvari sve svoje snove“, otkrila je Doli Parton. „Često sam se pitala kako je to uticalo na njegove snove. Ja sam oduvek bila blagoslovena što sam mogla da ostvarim velike snove, a Biblioteka mašte bila je jedan od načina da nešto vratim društvu. Mogla sam da pomognem deci da jure svoje snove.“
Upravo zbog toga je Doli Parton 1995. godine, preko svoje Dolivud fondacije (Dollywood Foundation), pokrenula projekat Biblioteka mašte.
View this post on Instagram
U početku je program bio namenjen isključivo deci iz njenog rodnog okruga u istočnom Tenesiju. Ideja je bila vrlo jednostavna. Svako dete od rođenja do pete godine trebalo je jednom mesečno poštom da dobije potpuno besplatnu knjigu, bez obzira na prihode roditelja. To bi značilo da svako dete koje je od početka uključeno u program do pete godine može da ima ličnu biblioteku od šezdeset knjiga.
Cilj nije bio samo pomoći siromašnoj deci. Knjige su od početka bile dostupne svoj deci odgovarajućeg uzrasta na području koje program pokriva, bez obzira na materijalno stanje porodice. Parton je želela da knjiga uđe u kuću i postane normalan deo detinjstva.
Zanimljivo je da je program veoma dobro osmišljen i sa psihološke strane. Naime, knjige nisu bile adresirane na roditelje, već na samo dete.
Dete tako svakog meseca u poštanskom sandučetu pronalazi nešto što je stiglo baš njemu. Organizatori navode da su istraživanja pokazivala da se deca raduju upravo tom mesečnom dolasku knjige.
View this post on Instagram
Kasnija istraživanja su pokazala da su deca koja su bila uključena u program imala razvijenije veštine rane pismenosti od vršnjaka koji nisu učestvovali. Istraživanje sprovedeno na roditeljima dalo je još lepše rezultate. Naime, već nakon deset dobijenih knjiga primećivane su razlike u ranoj pismenosti i navikama zajedničkog čitanja. Deca uključena u program mnogo su više vremena provodila sa roditeljima sa kojima su zajedno čitala knjige i pokazivala su veće zanimanje za knjige.
Projekat je započet skromno i u prvom krugu podeljeno je svega 1760 knjiga. Prelomni trenutak nastao je pet godina docnije, kada je omogućeno da model preuzmu i druge lokalne zajednice. Četiri godine kasnije program je obuhvatio čitavu saveznu državu Tenesi. Usledila je međunarodna ekspanzija i program se proširio u Kanadu, Ujedinjeno Kraljevstvo i Australiju.
Neverovatna granica od dva miliona knjiga mesečno dostignuta je 2022. godine. Već naredne godine objavljeno je da je ukupno poslato dvesta miliona knjiga. Procenjuje se da je 2024. godine svako sedmo dete mlađe od pet godina u SAD dobijalo knjigu kroz projekat Biblioteka mašte.
View this post on Instagram
Najnoviji podaci objavljeni povodom smrti Doli Parton ovog avgusta pokazuju koliko je projekat u međuvremenu porastao. Rojters je naveo da je distribuirano više od 304 miliona knjiga, dok AP navodi broj od više od 330 miliona. Razlika verovatno potiče od različitih preseka i metodologije brojanja, ali u svakom slučaju govorimo o više stotina miliona besplatnih knjiga.
Doli Parton nije mogla da vrati vreme i svom ocu pruži priliku da nauči da čita. Umesto toga, pobrinula se da tu priliku dobiju milioni druge dece. Više od tri stotine miliona knjiga kasnije, projekat koji je započeo kao posveta jednom ocu postao je možda najlepše nasleđe njegove ćerke.