Živimo u svetu u kome je, za mnoge, novac merilo uspeha u životu. Upravo zbog te filozofije života roditelji često uče decu da je najvažnije da se ceo život trude i daju sve od sebe kako bi, stanjem na bankovnom računu, pokazali da su uspeli u životu.
Zato se deci nameće narativ da su domaći iz matematike ili učenje drugog Kulonovog zakona mnogo važniji od čitanja tamo nekih knjiga. Naročito onih koje nisu deo obavezne lektire i koje ne donose nikakav uspeh izražen, prvo kroz ocene, a docnije kroz profit.
Leno čitanje knjiga postaje suvišno, čak i loše, jer ometa na putu ka zacrtanom uspehu. Kome je, osim Žilu Vernu i njegovom izdavaču, knjiga „Tajanstveno ostrvo“ ikada donela novac?
Međutim, pojavilo se istraživanje koje može uticati na dosadašnju praksu.
Naime, novo istraživanje pokazalo je dugoročnu finansijsku korist od čitanja u detinjstvu. Istraživanje, koje je obuhvatilo 5.280 muškaraca iz Austrije, Belgije, Češke, Danske, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Švedske, rođenih između 1920. i 1956. godine, pokazuje da su oni koji su pročitali najmanje deset knjiga koje nisu bile obavezna školska lektira na kraju imali 21 odsto veće prihode. Međutim, istraživanje je takođe zaključilo da nakon tog broja knjiga, dakle deset, nije postojala značajna korelacija između većeg broja knjiga pročitanih po sopstvenom izboru i dodatnog povećanja prihoda. Čini se da je deset knjiga predstavljalo, relativno proizvoljnu, gornju granicu te korelacije.
Govoreći o krajnjoj kapitalističkoj vrednosti knjiga, Quartz je objavio članak u kojem prenosi nekoliko izjava jednog od vodećih istraživača studije, Guljelma Vebera. Veber, baš kao i sama studija, svodi književnost na najosnovnije finansijske pokazatelje i ne odlazi mnogo dalje od toga da prisustvo knjiga u domaćinstvu tumači kao pokazatelj „porodica sa snažnijim kulturnim i socioekonomskim zaleđem“.
Problematično je, međutim, što se i u tumačenju rezultata knjige ponovo posmatraju pre svega kroz njihovu ekonomsku vrednost navodeći kako „čak i danas knjige ipak nešto govore“.
Možda je upravo u tome najveći paradoks ovog istraživanja. U pokušaju da dokažemo da je čitanje korisno, ponovo smo morali da posegnemo za novcem kao konačnim dokazom njegove vrednosti. Kao da empatija, mašta, radoznalost, sposobnost da razumemo druge ljude ili jednostavno zadovoljstvo koje nam pruža dobra priča nisu dovoljan razlog da dete uzme knjigu u ruke.
Ipak, ako je nekome zaista potreban ekonomski argument da bi detetu dozvolio da ostavi matematiku po strani i provede popodne uz roman „Hari Poter i Kamen mudrosti“, sada ga ima. Deset knjiga pročitanih u detinjstvu povezano je sa 21 odsto većim prihodima kasnije u životu.
A kada dete pročita tih deset knjiga, možda će već naučiti nešto mnogo važnije. Ne mora baš sve u životu da se meri novcem.