Када данас отворимо друштвене мреже, портале или апликације, готово је немогуће не приметити да интернет делује као простор у коме латиница потпуно доминира. Међутим, почетком развоја домаће мреже постојала је идеја једног другачијег дигиталног света, интернета у коме би ћирилица била равноправна, видљива и природна колико и латиница.
Један од најважнијих примера таквог интернета представљао је Пројекат Растко, покренут још 1997. године. Реч је о једној од првих великих дигиталних библиотека на српском језику, насталој много пре друштвених мрежа и савремених платформи. Пројекат је обухватао књижевне и историјске текстове, есеје и културну грађу, показујући да је постојао озбиљан покушај стварања ћириличног културног интернета у време када је мрежа још била готово потпуно недефинисана.
Касније се све чешће говорило о томе да ћирилица полако нестаје са интернета. У анализи Радио Слободна Европа наводи се да је латиница постала доминантна ван државних институција, док је управо развој интернета имао велику улогу у тој промени.
Ипак, тема није везана само за културу већ и за тенологије. Интернет није спонтано постао „латиничан”, већ је сама инфраструктура мреже годинама фаворизовала енглески језик и латиницу. Рани рачунарски системи и Unicode стандарди дуго нису били прилагођени специфичностима српске ћирилице. Типограф Ведран Ераковић објашњава да су у раним Unicode решењима првенство имале руске варијанте ћирилице, због чега поједина српска курзивна слова нису била адекватно подржана.
Другим речима, ћирилица није нестајала само због навика корисника, већ и због тога што је технолошки систем био развијан пре свега за енглески језик и западна тржишта.
Занимљив пример другачијег приступа представља Serbian Wikipedia, која од почетка подржава и латиницу и ћирилицу захваљујући аутоматској конверзији писма. Управо тај модел показује како је интернет можда могао да изгледа да су велике платформе развијане са идејом равноправности различитих писама.
Можда због тога данас све чешће делује занимљиво питање: како би изгледао интернет да је ћирилица остала доминантна?
Пише Милан Аранђеловић
