Ћирилица се у јапанској анимацији и манги често појављује тамо где је мало ко очекује. На неонским рекламама футуристичких мегалополиса, војним униформама, старим совјетским зградама, у мрачним индустријским четвртима и на таблама које би требало да дочарају „опасан” или хладан свет. Иако већина људи ван словенског говорног подручја не уме да прочита ова слова, ћирилица је временом постала важан визуелни симбол у аниме и манга култури.
У многим серијама ћирилични натписи немају ни граматичког ни језичког смисла. Аутори често мешају слова, користе погрешне речи или комбинују руску и српску ћирилицу. Ипак, циљ најчешће није аутентичност, већ атмосфера. Ћирилица у анимеу функционише као визуелна пречица која публици одмах сигнализира хладноћу, мистерију, рат, дистопију или постсовјетску естетику.
Hideaki Anno/Gainax, 1988
Посебно је занимљиво што се ово писмо често појављује у сајберпанк и постапокалиптичним делима. Баш као што холивудски филмови користе кинеске карактере да би футуристички градови деловали глобално и пренасељено, јапанска анимација често користи ћирилицу како би створила осећај суровог, индустријског и политички нестабилног света.
У серијама као што су Psycho Pass, Darker than Black или Jormungand, словенски мотиви и руски утицаји појављују се кроз архитектуру, униформе, имена ликова и натписе који подсећају на руски језик. У многим меха и војним аниме серијама читаве јединице и организације носе имена инспирисана руским језиком и совјетском симболиком.
Јапанска поп култура дуго је показивала фасцинацију Русијом и источном Европом. За јапанске ауторе, Русија је често представљала простор огромних снежних пејзажа, хладног рата, мистерије и снажне историјске симболике. Управо зато су руски ликови у анимеу често приказани као војници, плаћеници, шпијуни или научници. Њихов говор у јапанском језику обично је спорији, грубљи и „тежи”, док визуелни идентитет прати совјетска естетика, дуги капути, медаље и бруталистичка архитектура.
Истовремено, ћирилица у анимеу неретко служи и као чисто декоративни елемент. На зидовима, плакатима или војној опреми појављују се слова која делују уверљиво страној публици, иако носе бесмислене поруке. Дизајнери често користе ћирилицу због њене визуелне текстуре, а не због стварног значења речи.
Ипак, последњих година поједине продукције све више воде рачуна о аутентичности. Неки студији ангажују консултанте за руски језик, док се у појединим серијама могу чути и читаве реченице на руском. Иако су грешке и даље честе, видљиво је да је интересовање за словенску културу постало озбиљније и детаљније.
Посебно је занимљиво што је ћирилица временом постала део глобалне интернет естетике. На друштвеним мрежама и у фан арт заједницама често се користе ћирилични натписи како би нешто деловало „сајберпанк”, мрачно или футуристички. Тако је писмо које је вековима било пре свега средство комуникације постало и визуелни симбол поп културе.
У томе лежи и највећи парадокс њене употребе у анимеу. Ћирилица је истовремено и стварни језик и декоративни знак. За једне је део културног идентитета, а за друге атмосфера, текстура и симбол света који делује опасно, хладно и помало непознато.
Пише: Милан Аранђеловић
