U svojoj jubilarnoj četrdesetoj avanturi hrabri mali Gali hvataju se u koštac sa najvećom opasnošću do sada. Ovaj put im magičan napitak ne može pomoći.
Tokom više od šest decenija postojanja, možda najpoznatiji strip serijal na svetu, prolazio je kroz turbulentne periode obeležene unutrašnjim, ali i globalnim promenama. Put od prvog izdanja koje je 1959. godine štampano u tiražu od šest hiljada, do najnovijeg koje je inicijalno objavljeno u „svega“ pet miliona primeraka, nije bio jednostavan.
Ispraćen kišom
Nakon dvadeset i četiri epizode, na svom stvaralačkom vrhuncu, umire scenarista Rene Gosini, ostavljajući iza sebe, ne samo Albera Uderza sa kojim je sarađivao u radu na Asteriksu, već i Morisa de Bevera sa kojim je radio na Taličnom Tomu, kao i Žana Tabarija i njihovog Iznoguda.
Na mestu gde je Gosini zauvek stao sa pričom Asteriks među Belgijancima, Uderzo crta kišu, a do kraja epizode nebo je, umesto tradicionalno plavog, bilo obojeno sivim bojama.
Ces deux hommes ont enchanté combien d’enfances, combien d’adolescences, combien de vies?
René Goscinny et Albert Uderzo, ici, à la fin des 70s.
(photo qui de droit) pic.twitter.com/b6VhtjKMEV— hiddenliburua (@hiddenliburua) September 8, 2024
Samo su ogromna popularnost serijala i nasleđe koje je iza sebe ostavio Gosini spasili strip od Uderzove loše odluke da u potpunosti preuzme rad na Asteriksu.
Kvalitetan brend koji je stvorio Gosini nisu mogle da ugroze ni, scenaristički, sve lošije epizode.
“Galski ratovi” za Asteriksovo nasleđe
Ovaj period, više od dve hiljade godina nakon Cezarovih, obeležili su novi „galski ratovi“. Alber Uderzo i njegova ćerka Silvi, koja je pored Gosinijeve ćerke, posedovala udeo u autorskim pravima na Asteriksa, ušli su u oštar sukob, koji je svoj epilog imao na sudu.
Ćerka je optužila oca da prodajom autorskih prava želi da uništi nasleđe, dok je, sa druge strane, Alber tvrdio da ga ćerka i zet zlostavljaju i optužio ih je za „psihološko nasilje“. Mučni sudski procesi, u kojima je bilo i reči o oduzimanju pravne sposobnosti vremešnom crtaču, okončani su sporazumnim dogovorom koji je otvorio mogućnost da Asteriks, i nakon smrti autora, nastavi da „živi“.
Sa ovim se složila i En Gosini koja je rekla kako je „Asteriks već imao dva života, za vreme mog oca i, drugi, nakon toga, pa bi mogao da ima i treći“.
Asteriksov treći život
Taj „treći život“, uz Uderzov blagoslov, Asteriksu su udahnuli scenarista Žan-Iv Feri i crtač Didije Konrad.
Iako se ilustrator sasvim lepo uklopio, rad na novim epizodama bio je pravi izazov za novog scenaristu jer je, tokom šest decenija postojanja stripa, došlo do promene društvenih vrednosti i klime. Strip koji je u velikoj meri svoj humor bazirao i na međunacionalnim predrasudama morao je da se menja. Feri se žalio kako mu je za pisanje scenarija potreban rečnik kako bi znao koje šale sme, a koje ne sme da upotrebi.
Debi epizoda Asteriks među Piktima i dalje je u najvećoj meri odražavao duh starih priča, onih koje je pisao Gosini. Usledila je dosta slabija Cezarov papirus, a zatim, verovatno najlošija epizoda celog „trećeg života“, Asteriks na trci kroz Italiju.
Autorima je bilo jasno da nešto mora da se menja. I to brzo.
Naredne dve epizode, Vercingetoriksova kći i Asteriks i Grifon, iako scenaristički bolje, promašile su čitavu poentu stripa. Umesto da iskoriste priliku da ismeju „woke“ kulturu, oni su je prigrabili i prihvatili sasvim ozbiljno.
Scenarista kao spas
Onda se dogodilo nešto što je u tom trenutku bilo potrebno serijalu. Feriju je, kako je rekao, bila potrebna pauza, te je umesto njega, kao scenarista uskočio Fabris Karo, poznat kao Fabkaro.
U jubilarnoj, četrdesetoj po redu, epizodi Beli iris, Asteriks i hrabri mali Gali suočavaju se sa najvećim izazovom do sada – pozitivnim mislima i zdravom ishranom.
Nije prvi put da se autori serijala poigravaju sa „pošastima“ modernog doba. Tako u epizodi Obeliksovo preduzeće, na koju se ova direktno naslanja i koja je poslednja koju je u celosti napisao Rene Gosini, Gali ulaze u klinč sa kapitalizmom, dok u priči Ruža i mač, koju u celosti samostalno radi Uderzo, glavnu opasnost predstavlja feminizam i ženska emancipacija.
Francuski filozofi i Paulo Koeljo
Poznat po svom iščašenom humoru i savršeno shvatajući duh ovog stripa Fabkaro stvara neizmerno duhovitu satiru modernog društva. Nije čudno što glavnog zlikovca, Crnobelijusa, Konrad crta po uzoru na francuskog filozofa Bernara Anri Levija, dok ga scenarista gradi imajući na umu Paula Koelja.
Ovaj Cezarov doktor dolazi na ideju da Gale pokori, ne podelom, već jedinstvom. Podsticanje pozitivnih misli, samorefleksije, meditacije, prihvatanja drugih onakvim kakvi jesu, čine da Gali, kako i sam Asteriks kaže, „gube svaki pojam o kritičkom duhu i otporu“.
Prihvatajući druge sa svim njihovim manama, a izbegavajući divlje veprove i meso generalno, nepokorni Gali prvi put ne mogu da računaju na čarobni napitak koji im daje nadljudsku snagu kako bi pružili otpor zavojevaču.
Čini se kao da je i ovo prva nova priča koja je i Meliti Logo-Milutinović zaista pružila priliku da se, u izdanjima Čarobne knjige, razmaše svim svojim prevodilačkim umećima i da pokaže svoj raskošni talenat i dobro poznavanje suštine humora ovog francuskog stripa. Način na koji Gali kroz čitavu epizodu koriste novu najlepšu srpsku reč „duhoklonuće“ je samo jedan od primera izuzetno duhovitog prevoda i prepeva.
Zanimljivo je i da su, godinu dana pre izlaska ovog stripa o Asteriksu, naslednici Morisa de Bevera i Renea Gosinija, odlučili da Taličnog Toma suoče sa banditima koji koriste veganstvo, vegetarijanstvo i ljubav prema životinjama kao oružje kojim terorišu čitav grad.
Ako se po jutru dan poznaje, ne bi bilo čudno da Iznogud iskoristi neki vid političke korektnosti da najzad postane kalif umesto kalifa.
Piše: Milan Aranđelović