Kako je Gertruda Stajn zavolela Hitlera, da li je Mark Tven bio naklonjeniji Sotoni ili Belzebubu, šta je pisca Robinzona Krusoa privlačilo da čačka po mačjem anusu i kakve su to, zaboga, Hemnigvejove mačke…
Ernest Hemingvej je kao kućne ljubimce držao mačke. Imao ih je preko trideset, a neke među njima na šapama su imale po šest prstiju. Zato se i danas mačke koje imaju po šest prstiju na šapi zovu Hemingvejeve mačke.
Džejms Džojs je napisao dve priče za decu, a obe su bile o mačkama – Mačka i Đavo i Mačke Kopenhagena.
Francuska književnica Sidoni Garbijel Kolet svoj radni dan započinjala je tako što je trebila buve svojim mačkama.
Jedan od prvih poslovnih poduhvata Danijela Defoa bilo je prikupljanje mošusa koji se nalazio u kesicama između analnog otvora i genitalija kod mačaka. Ovaj poduhvat autora romana Robinzon Kruso je neslavno propao.
Imena nekih od mačaka koje je držao Mark Tven bila su Belzebub, Sotona, Blebletalo, Bafalo Bil, Zaratustra…
Gertruda Stajn i njena partnerka Alis Toklas imale su mačku koju su nazvali Hitler jer je iznad usta imala krzno koje je podsećalo na brkove poznatog naciste.
Čarls Dikens je u svojoj kući imao skrivena vrata koja su se nalazila iza lažne police sa knjigama. Jedna od lažnih knjiga koje su se nalazile na toj polici bila je i Život mačaka u devet tomova.
Piše: Milan Aranđelović
