Američki astronaut napisao knjigu o svojim svemirskim iskustvima


Američki astronaut po imenu Ron Garan zabeležio je svoja iskustva sa putovanja u svemir i pretočio ih u knjigu, u kojoj je opisao “prosvetljenje koje je doživeo” onog momenta kada je shvatio da je napustio Zemlju.

“Svi mi imamo one momente u našim životima, kada nešto jednostavno klinkne, i postavi stvari na svoje mesto. Za mene je taj trenutak bio u junu 2008. godine, kada sam prvi put kročio na međunarodnu svemirsku stanicu.

Kako sam se približio vrhu stanice, imao sam osećaj da se vreme zaustavilo, a mene su preplavile neke čudne emocije. Gledao sam dole, na svoju planetu – tu zapanjujuću, osetljivu oazu, to divno ostrvo koje nam je podareno i zaštićeno od svih užasa svemira.

Odjednom, preplavila me je neka tuga, zbog koje nisam mogao da uživam u spektakularnom prizoru koji mi se nalazio pred očima. Nisam mogao a da ne pomislim na milijardu ljudi koji praktično umiru zbog nedostatka čiste vode za piće, bezbroj onih koji svake večeri ležu u krevet praznog stomaka, nepravdu, ratove i siromaštvo koje je preplavilo našu rajsku planetu.

Gledajući Zemlju iz te divne perspektive, shvatio sam da smo na putu da upropastimo raj koji nam je dat. Možemo bez ratova, nasilja i terorizma. Jedini uslov za to je da se siromaštvo iskoreni sa lica Zemlje.

Ne tvrdim da imam magično rešenje za naše probleme, koji su veoma kompleksni, niti želim da ih pojednostavljujem. Ali ukoliko im pristupimo na pravi način, možemo početi da stvaramo put ka jednom mirnijem, bezbednijem i prosperitetnijem svetu.

Kada već imamo svu potrebnu tehnologiju da nam svima bude bolje, zašto je zaboga ne iskoristimo? Ta misao me je mučila tokom čitavog boravka u svemiru: u toku posla, odmora ručka i pred spavanje. Stalno sam razmišljao o tome. Šta je to što nas tera da budemo toliko sebični, i dozvoljavamo da jedan deo sveta umire zato što nema čašu vode, dok se ostali kupaju u bazenima?

PROČITAJTE I OVO:  Putopisu "Stranci imaju najbolje slatkiše" nagrada za najčudniji naslov

Želim da verujem da će se svest ljudi promeniti, da ćemo postati saosećajniji, i da će kroz 50 godina slika naše planete biti bolja. Nazovite me ludim, ali želim da verujem u to. Želim da verujem da će silni milijarderi i narodi koji se kupaju u izobilju toliko jednostavnih stvari dozvati pameti, i podeliti mrvicu tog bogatstva sa svojom braćom koja umiru od nemaštine.

Jer to smo svi mi, ljudi. Svi smo mi braća i sestre.”

Izvor: Blic