Priča o položaju obespravljenih žena pedesetih godina prošlog veka dobija svoj neočekivani obrt u ovoj šarmantnoj komediji osvete
Kada se u jednoj epizodi serije DC’s Legends of Tomorrow tim superheroja nađe u pedesetim godinama minulog veka jedan od njih kaže kako su pedesete bile lepo vreme za život. Na to mu Kejti Loc u ulozi Bele Kanarinke odgovori „Da, ako si beli, strejt muškarac“.
I, zaista. Iako su Saveznici svega koju godinu ranije porazili naciste u Drugom setskom ratu, svet još nije bio slobodan za sve one koji nisu bili beli strejt muškarci. A čak ni oni nisu imali mnogo izbora i slobode kada su u pitanju verovanje u Boga, način oblačenja, frizure, izbor muzike, pa čak i ključnih životnih izbora.
Bilo je potrebno voditi mnogo ratova nakon „rata koji je okončao sve ratove“ kako bi svet najzad zaista postao slobodan.
Dakle, jasno je da pedesete nisu bile lepo mesto za život. Naročito ako ste žena. Pa još neudata i samohrana majka koja želi da postane naučnica.
Upravo to je situacija u kojoj se našla Elizabet Zot, glavna junakinja romana Lekcije iz hemije Boni Garmus koju je u prevodu Eli Gilić objavila izdavačka kuća Laguna.
Danas je gotovo neizdržljivo podneti čitanje priče o položaju žene u Americi tokom tih „lepih“ pedesetih godina.
U muškom svetu od žene se očekivalo da se udaju i budu majke i domaćice. Na njih se gledalo sa podsmehom kao na priglupa stvorenja koja tu obitavaju pored pravih ljudi.
Čak i kada bi neka uspela da se zaposli bila bi plaćena daleko manje nego muškarci na tim istim pozicijama. A na poslu se od žene očekivalo da kuva kafu, da bude meta podsmeha i omalovažavanja kolega, seksualnih aluzija, dodirivanja, šljepkanja po guzi i nekih mnogo gorih stvari koje se tiču njihovih tela.
Zbog svega ovoga teško bi bilo pročitati knjigu Lekcije iz hemije do kraja, da nije napisana na šarmantan i duhovit način. Jer humor je jedino oruđe koje je autorka imala kako bi današnja publika uspela da proguta ovu zaista gorku pilulu.
Elizabet Zot je briljantna naučnica i hemičarka koja, sticajem okolnosti, dobija ulogu kuvarice u televizijskoj emisiji. Muškarci su konačno zadovoljni jer su još jednu ženu stavili tamo gde joj je mesto – u kuhinju. Međutim, Elizabet odluči da iskoristi priliku i celu situaciju preokrene u svoju korist. Upotrebila je moć televizije da uđe u tradicionalne američke domove i da ženama prenese svoju poruku. Kroz priče o kuvanju, Elizabet provlači još mnogo toga što žene odmah ispravo shvate i razumeju. Posle toga svet više nikada neće biti isti.
Držeći flomaster, prišla je tabli. HEMIJA JE PROMENA.
„Kad god počnete da sumnjate u sebe“, rekla je, ponovo se okrenuvši publici, „kad god se uplašite, samo se setite toga. Hrabrost je koren promena – a mi smo hemijski stvoreni za promene. Stoga, kada se sutra probudite, obećajte da nećete sebe više sputavati. Više se nemojte pretplaćivati na tuđa mišljenja o tome šta možete i šta ne možete da postignete. I nemojte više dozvoliti bilo kome da vas ugura u beskorisne kategorije pola, rase, ekonomskog statusa i religije. Nemojte dozvoliti svojim talentima da spavaju, moje dame. Osmislite svoju budućnost. Kada se danas vratite kući, zapitajte se šta ćete vi promeniti. I onda prionite na to.“
Uprkos frustrirajućem svetu u kome se dešava radnja, roman Lekcije iz hemije je neizmerno topao, duhovit i zabavan.
Možda se svet promenio, ali Boni Garmus je, poput svojih junakinja, morala da se izbori za svoj roman. Jer kada je poželela da, u svojoj šezdeset i četvrtoj godini života objavi književni prvenac, morala je da se suoči sa čak devedeset i osam odbijanja. Tačno toliko izdavača nije želelo da bjavi njen roman, pre nego što je iz devedeset i devetog pokušaja uspela.
Ovaj književni prvenac nastao je kao odjek serija The Queen’s Gambit i The Marvelous Mrs Maisel koje su ponovo aktualizovale priče o odvažnim ženama koje su se borile za svoj položaj u muškom svetu u periodu pre drugog talasa feminizma. Možda su ove serije, a naročito ova potonja, na najbolji način dočarati knjigu koja je pred nama.
Piše: Milan Aranđelović
