Stefan Mihajlovski rođen je 18. septembra 1996. godine. Diplomirao je na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Autor je i voditelj emisija Naslovna strana i Lice današnjice. Bavi se aktivizmom i borbom za ljudska prava, oprobao se i kao umetnik performansam urednik je multimedijalnog sadržaja portala Balkan Wedding, a bio je i član žirija za najbolju kvir priču koju su organizovali magazini Optimist i Bookvar. Nakon zbirke priča Lice današnjice: (Auto)biografija kolektivne (ne)svesti objavljene 2018. i romana Ispod grla iz 2019. godine nedavno je objavio drugi roman 14 dana karantina.

Ovo smo iskoristili kao povod da malo porazgovaramo sa mladim autorom.

  • Karantin je bio ovog proleća. A već u septembru se pojavio Vaš roman 14 dana karantina. Kako ste za tako kratko vreme napisali roman?

Verovatno je mogao da se pojavi i ranije. Roman sam napisao za dvadeset i osam dana, stvarao sam tokom aprila. Prvi maj sam dočekao sa gotovim rukopisom. Ali izdajem knjigu tek kada nekoliko puta pažljivo pređem ceo tekst, uradim fokus grupu, odaberem saradnike koji će biti zaduženi za korice i detalje samog izdanja…

Ispostavilo se da dobro funkcionišem u nepredviđenim okolnostima, što me je izuzetno obradovalo. Disciplinovan rad kada je reč o pisanju je nešto čega ne mogu uvek da se pridržavam zbog mnogobrojnih obaveza. Ali divno je što sam ovog puta nekoliko sati dnevno imao prilku da provedem sa svojim likovima. Naboj je bio na visokom nivou. Za sve su krivi feromoni.

  • Karantin je mnoge učinio nervoznijim, anksioznijim, depresivnijim i neurotičnijim. Globalne statistike kažu da je broj razvoda bio u porastu tokom karantina zbog toga što su supružnici morali u dužem periodu da dele zajednički prostor. A Vi ste iz svega izvukli sjajnu priču koju ste objavili. I to baš priču o rađanju ljubavi, ili čega već, u karantinu. Kako i da li ćemo da iskoristimo dobre ili loše prilike jeste stvar ličnog izbora?

Fotografija: Natalija Živković

Kada pomenete toliko razvoda, nisam ni slutio da ću se tokom vanrednog stanja zaljubiti. Karantin je doneo nešto dobro (relativno) novim parovima. Oni koji su se bez dodira dopisivali dva meseca, mogli su dosta toga da zaključe o svojim (budućim) partnerima. Unutrašnji sadržaj je za mene od neprocenjive važnosti. I upoznavanje koje teče bez pritiska seksualne potražnje u fizičkom smislu veoma mi je prijalo.

Shvatio sam karantin kao dobru priliku za korišćenje mog talenta. Ali ta brzina pisanja zahtevala je promenu navika. U poslednjem izveštaju moje psihijatrice pred vanredno stanje preporučena mi je apstinencija od alkohola. Solo pijanac sa čašom konjaka u ruci. Mogućnost da se tek tad u zatvorenom prostoru ne treznim bila je velika. Ja sam odlučio da dozvolim sebi čašu vina nedeljom, uz koncert Jelene Rozge na Instagramu, a konjak tek toliko da se opustim pred novo poglavlje. Druga stvar koju sam promenio – isključio sam agresivne notifikacije medijskih aplikacija i vratio se kupovini štampanog izdanja koje čitam ujutru uz kafu. Društvene mreže sam takođe koristio ograničeno. Uglavnom da se pohvalim kako sam sebe zavodim i zadovoljim. Imao sam sreće.

  • Čini se da baš brzo pišete i objavljujete. Prvi roman je izašao prethodne, a drugi ove godine. Kada možemo očekivati naredni, treći, roman?

Plan mi je da jednom godišnje izlazi novi naslov. Zbirka kratkih priča Lice današnjice: (auto)biografija kolektivne (ne)svesti koja je izašla 2018. godine bila je odlična po mišljenju stručne javnosti, a taj projekat sam radio multimedijalno, uz kratkometražni dokumentano-igrani film. Za Ispod grla 2019. godine radio sam kratak falus intro. Žao mi je što 14 dana karantina nema dodatak tog tipa, ali ne sumnjam da će biti inspiracija mnogim umetnicima da naprave svoje delo prema motivima moje knjige.

Četvrta knjiga a treći roman je nešto malo drugačije od dosadašnjeg opusa. Biće to štivo bliže ženskoj publici, sa dosta komičnih elemenata. Opet ćemo imati gej likove, ali fokus neće biti na njima (iako je glavna junakinja bila u vezi sa jednim). I pošto je to već napisano, čekam pogodan trenutak da izađe. A već radim na novoj priči. U pitanju je porodična saga velikog formata, ona čije pisanje nisam mogao da nastavim tokom karantina zbog kompleksnosti priče za koju je bilo potrebno više istraživanja. Tu je LGBT+ zajednica ponovo glavna tema.

  • Da li su Vaši romani inspirisani istinitim događajima? Koliko ima autobiografskog u Vašim delima?

Volim da pišem o onome što mi je poznato. Većina toga inspirisano je mojim utiscima, tako da možemo reći i da je bazirano na istinitim događajima. Što se tiče autobiografskog, prisutno je u tolikoj meri da mi ne verujete.

  • Zašto u Srbiji još nema sličnih kvir romana poput Vaših? Čini se da se pisci još uvek distanciraju od gej tematike u svojim delima. Zašto je to tako?

Ima autora koji pišu kvir priče, što je dokazao broj prijava na nedavnom konkursu Vašeg magazina u saradnji sa časopisom Optimist, za koji sam izabran kao član žirija. Što se tiče romana, do mene dolaze različiti rukopisi. Verujem da izdavačke kuće još uvek gledaju na roman kvir tematike kao nešto neisplativo. Ali sa druge strane, ne verujem da bi vrh Beoletre mene držao tri godine da im se ne isplati. Mada je ta produkcija slabijeg inteziteta i bolja od nasilnog uključivanja LGBT+ likova, tek da bi ih bilo, kako bi se dokazalo da smo kul i, jelte, politički korektni.

  • Kako je publika prihvatila Vaše romane? Imali li negativnih reakcija? Pozitivnih?

Do mene dolaze uglavnom pozitivni komentari. Negativnih reakcija ima na samu temu, ali su retki oni koji sa kilogramom predrasuda uzmu roman u ruke, tako da njihove komentare ne mogu uključiti u ovaj odgovor. Znam da je mnogima smetalo što su folk i pop domaće numere prisutne u mojim delima. Ne razumem tu vrstu kritike. Estrada je značajan deo života većine pripadnika LGBT+ zajednice, a izabrane tekstove smatram idealnim ’’produžetkom’’ naracije koju nose moje priče.

  • Nedavno ste, sa grupom pisaca, pružili javnu podršku teoretičaru književnosti doktoru Igoru Perišiću koga je aktuelni laureat “Ninove” nagrade za roman godine, Saša Ilić, tužio sudu. Da li možete da nam kažete nešto više o tome?

Dobro je da na književnom polju postoje polemike ove vrste, ali ne smatram da je slučaj o kojem se ovih dana govori za sud. Iz tog razloga pružio sam podršku Perišiću, a već pri prvom susretu doneta je odluka u njegovu korist, kada je reč o konkretnoj tužbi. Voleo bih da vidim duel Perišić – Ilić. To bi bio pravi medijski spektakl na kulturnoj sceni Srbije.

Razgovarao: Milan Aranđelović

Fotografije: Natalija Živković

Comments

comments

Related Posts