Deklarativni ateista Albert Ajnštajn tvrdio je da prava religioznost počiva na “strepnji od misterija univerzuma”, čiju “najvišu mudrost i sjaj lepote mi našim mutnim moćima saznanja možemo samo rudimentarno da shvatimo”. U tom smislu je, veli Ajnštajn, i on sam duboko religiozna osoba. Ali šta je religiozno u takvom stavu u kome Bog očigledno ne igra nikakvu ulogu?

Tim pitanjem se bavi Ronald Dvorkin (1931-2013) u svojim Ajnštajn-predavanjima (Einstein Lectures), koju je pred svoju smrt pripremio za knjigu Religija bez boga (Ronald Dworkin, Religion without God, Harvard University Press 2013), koja se u nemačkom prevodu pojavila prošle godine (Religion ohne Gott, Suhrkamp Verlag, Berlin 2014).

Dvorkin je bio profesor filozofije i prava na New York University i University College u Londonu. On, sa Ničeom, veli da je “Bog (možda) mrtav”, ali to nije za njega odlučujuće. Mnogi ljudi koji sebe smatraju ateistima stiču iskustvo i uverenja koja bi vernici smatrali religioznim. Religija je za njega “samostalni svet vrednosti” koji prožima sve. Shodno postulatu da postoji univerzum ljudskih bića u kome vlada red i u kome život ljudi ima smisao, za Dvorkina ne može biti areligioznih (neverujućih) ljudi. Ova ideja nije zacelo nova. Berlinski filozof Herbert Šedelbah pisao je još pre deceniju i po o verničkom ateizmu, a italijanski filozof Mario Perinola nedavno je pisao o veri bez dogmi. Centralna instanca religioznog stava za Dvorkina je osećanje da je “život vrednost koja ima smisao i koja je po prirodi tajna”. Religija, veli Dvorkin, označava jedan pogled na svet u kome vlada duboka vera u objektivne vrednosti kao što su dostojanstvo Božije tvari ili činjenica da lepota pred kojom nam zastaje dah ne može naprosto biti objašnjena kao “produkt naših čulnih organa”. Teisti jednako vide te vrednosti, samo ih vide kao Bogom date. Za Dvorkina je logika inverzna – on tvrdi da ideja Boga počiva na činjenici da takve vrednosti postoje i da je vera u boga (ili bogove) samo jedan vid/način da se takvo verovanje izrazi. Dvorkin veruje da su naša osećanja pred uzvišenim transsubjektivna opažanja. Numinoznost univerzuma za Dvorkina nije iluzija ili produkt naših čulnih organa već izraz unutrašnje reprezentacije spoljašnje realnosti. “Strahopoštovanje proizvodi moć koja je veća od nas i takva moć čudesnog realna je kao što su realna nebeska tela (planete) ili banalna glavobolja”.

U svetu Dvorkinovog religioznog ateizma uzvišenost je stvarnost, a ne fikcija. Dvorkin, legendarni teoretičar liberalnog društva, ne spaja samo, u duhu platonističke kosmologije, lepotu sa istinom, već sliva lepotu sa etikom i moralom. “Svaka individua (jedinka) život drugog čoveka mora da uvažava”. Ovim je princip (samo)odgovornosti izveden iz kosmičke lepote. Ovako štogod nije tvrdio nijedan filozof, već to čini Dvorkin, koji sebe smatra religioznim ateistom, to će reći – on ne veruje u boga već u “smisaono konstitutivno jedinstvo kosmosa” i ono što bi se moglo nazvati “verom izmirenom sa znanjem/naukom”. Dvorkinova teza je veoma odvažna i unekoliko staromodna. Jedinstvo kosmosa i izmirene religije i nauke projekt je koji moderna nije ni u kojoj varijanti prihvatila. Da li se vernici i ateisti doista mogu usaglasiti kad je u pitanju duboki religiozni impetus? Potpisnik ovih redova sumnja u moć konsenzusa nad takvim provalijama. Ali Dvorkin je mutatis mutandis ovim tezama na talasima savremenog teološkog diskursa. U jednoj upravo objavljenoj studiji dvojice ciriških teologa (Ingolf U. Dalferth i Andreas Hunziker: Gott denken – ohne Metaphysik?) autori se pitaju “da li je moguće bez ikakvog osećanja božanske prisutnosti da se bog oseća ili zamišlja, odnosno da se bog misli ne kao bilo šta, već promišlja samo kao bog”. Ukoliko bismo i prihvatili Dvorkinovo tvrđenje da bog za mišljenje nije neophodan, postavlja se pitanje kako je moguće da se misli nešto konkretno – a ne bilo šta. U protivnom iščezavaju pojmovi kao što su lepota, osećanje, uzvišenost u penušavoj nediferenciranosti, kao što to slikovito veli autor. Ova Dvorkinova predavanja u svojoj pregnatnoj izoštrenosti formulacija neka su vrsta azbučnika religioznog ateizma. Ova knjiga istovremeno je i jedan produktivni izazov svim filozofijama religije.

Autor: Zoran Andrić

Izvor: Danas

Comments

comments

Related Posts