Prva devojka iznajmljuje stan i bira najbolju sobu. Druga devojka dolazi sa ciljem da smanji troškove stanovanja i dobija lošiju sobu. A treća devojka dolazi tek ako u stanu ima još malo slobodnog prostora. Prva devojka je ozbiljna i ambiciozna sekretarica u renomiranoj firmi, druga je vezana za slobodni i nesputani svet umetnosti, a treća je Norma Restarik, bogata naslednica.
I baš ta Norma, devojka koja je napustila porodično imanje i preselila se u London kako bi sama odlučivala o sopstvenoj sudbini, jednog jutra dolazi kod slavnog detektiva Herkula Poaroa i priznaje mu da je MOŽDA počinila ubistvo. A možda i nije. Teško je to saznati jer je nakon toga, posle neuviđajne upadice o starosti malog velikog detektiva, Norma nestala bez traga. Niko ne zna gde se denula ova, navodno psihički nestabilna i neuravnotežena, devojka.
Sada pred Herukulom Poaroom iskrsavaju dva zadataka. Mora da pronađe nestalu devojku, ali i eventualno ubistvo koje je ova MOŽDA počinila. On ispituje Norminu porodicu, prijatelje, ljubavnike, učiteljice i sve one koji mi mogli da mu pomognu da razume nestalu devojku i da, na osnovu toga, reši slučaj.
Kao i u svakom romanu Agate Kristi tako i Treća devojka obiluje otuđenim očevima koji napuštaju majke i u kuću dovode kojekakve zle maćehe, senilnim rođacima, vernim prijateljicama, momcima koji nisu po ukusu familije, mladim ljudima koji ne poštuju stare vrednosti, strancima, strankinjama i ostalim krajnje sumnjivim tipovima koji jure za bogatstvom, osvetom ili već nečim trećim vrednim zločina.
Roman Treća devojka napisan je pola veka nakon što je mlada Agata Kristi započela pisanje svog prvog romana Tajanstveni događaj u Stajlsu. Primetan je, ne toliko književni, koliko lični napredak same autorke. 
Dok u prvom romanu, između redova, možemo da naslutimo da je autor(ka) koji je pisao delo neko ko se ne usuđuje da mnogo eksperimentiše, u knjizi Treća devojka imamo posla sa nekim ko odvažno sme ( i ume) da napiše bilo šta i da će to da prođe kod urednika i da bude objavljeno. Agata Kristi, veoma dobro svesna svog statusa žive ikone za koji se izborila, u ovoj knjizi, kroz reči i razmišljanja svojih junaka, iznosi svoje lične stavove o raznim temama. Kroz usta Arijadne Oliver, koja je neka vrsta same autorke, Agata Kristi ima kuraži da kaže kako mrzi svog malog slavnog detektiva kojeg je stvorila, ali joj urednici ne dopuštaju da to kaže javno . Humor je takođe ono u čemu obiluje Treća devojka dok ga u prvom delu još kako manjka. Sa druge strane, na trenutke deluje da se Treća devojka „davi“ upravo u tim ličnim opservacijama ili duhovitim dijalozima između Arijadne Oliver i Herkula Poaroa umesto da veći deo svog prostora posveti onome zbog čega i volimo da čitamo ovakve stvari, a to su misterija i njeno razotkrivanje. Kao da je autorka iskoristila ovaj roman da, poput medicinskog radnika koji se bavi doziranjem lekova, odredi pravu meru svega u onome što mućka u svojim pričama.
Uprkos svemu, Treća devojka je tačno ono što možemo da očekujemo da ćemo da dobijemo od tetka Agate, a to je misterija i, pre svega, odlična zabava.
Piše: Milan Aranđelović
