Zašto neki ljudi osećaju revolt prema globalizaciji?


Kada je, sada pre više od dvadeset godina, kanadska novinarka Naomi Klajn objavila knjigu Ne logo odmah je postala globalno popularna. Tokom jednog gostovanja u Utisku nedelje proslavljeni srpski režiser jugoslovenskog porekla Emir Kusturica ovu knjigu je nazvao „biblijom alterglobalističkog pokreta“.

Naomi Klajn

I zaista. Knjiga je na razumljiv način analizirala fenomen brenda i kako korporacije uspevaju da za svoje potrebe zloupotrebljavaju svaku priliku koja im se pruži. Nema osobe na svetu koja je ovu knjigu uspela da pročita, a da, makar malo, ne preispita sopstvene (liberalne) stavove i da na svet posle čitanje ne gleda malo drugačijim očima.

Nakon ove knjige usledile su, takođe odlična mada daleko manje popularna, Doktrina šoka i, nešto slabija, Nije dovoljno reći ne koja se kroz primer Donalda Trampa objašnjavala kako doktrina šoka deluje u praksi.

Ono što se na kraju pokazao kao problem jeste da je cela ta generacija alterglobalista, koja je sa Naomi Klajn, bila u prvim redovima borbe, jednostavno kompromitovana.

Mnogi od njih su, zbog zamora materijala ili odmora pohlepe, odustajali od borbe, postajali deo sistema, a političari koje su u to vreme dizali u zvezde i polagali svoje nade pokazali su se kao teški promašaji. Političari, uzdanice alterglobalista iz generacije Naomi Klajn, ostavljali su svoje zemlje u haosu, bedi, izazvane uglavnom endemskom korupcijom i, gotovo po pravilu, u rukama, često ekstremnih, desničara.

Čak je i Naomi Klajn završila tako što je tužila ljude jer su, bez njene dozvole, prodavali majice sa natpisom No Logo.

Od kritičara brenda, postala je brendseterka. Braniteljka brenda kada je njen džep u pitanju.

Licemerje. Tako česta pojava u ovim krugovima.

Ako ništa drugo onda zbog neuspeha da se izbore za pravednije društvo cela ta ekipa koja je zakletve polagala na Ne logo bi trebalo da se povuče.

Nisu uspeli.

Kraj.

Ono što je nama danas potrebno jesu neki novi ljudi, ljudi u kontaktu sa današnjim svetom, sa novim načinima borbe, sa novim idejama, spremni da se prilagođavaju svetu koji se sve brže menja.

Takođe su nam potrebne neke nove „biblije alterglobalizma“. Vodiči kroz savremenu globalizaciju koje su ljudi više pisali glavom, a ne srcem. Dobrim namerama smo već stigli dokle smo stigli.

Na tom tragu, na putu da postane kandidat za novu svetu knjigu pokreta, možda je knjiga Revolt sa podnaslovom U rovovima globalne pobune čuvenog izraelskog novinara Nadava Ejala koju je, u srpskom prevodu Tatjane Milosavljević, objavila izdavačka kuća Laguna.

Knjiga je podeljena na dvadeset i jedno poglavlje, odnosno toliko tematskih eseja, u kojima se Ejal kroz lična iskustva koja je stekao izveštavajući širom sveta, bavi pitanjem globalizacije, kao njenim pozitivnim, tako i negativnim efektima. On pokušava da dođe do odgovora zašto globalizacija izaziva revolt kod nekih ljudi, čemu i zbog čega otpor.

Ejal nam, najčešće kroz razgovore sa samim akterima događaja, predstavlja razloge pobune nezadovoljnih rudara iz pensilvanijskih ugljenokopa, anarhističke komune na periferiji Atine, vodi nas kroz japansko selo s negativnim prirodnim priraštajem, intervjuiše neonaciste u Nemačkoj, dok je porodicu sirijskih izbeglica pratio od obala Grčke do njihovog odredišta u Nemačkoj.

On nas, takođe, vraća i u prošlost, u doba kada je globalizacija tek počinjala svoj razvoj. Opijumski ratovi u Kini, pobuna na Haitiju, Maršalov plan za Evropu…

Svuda se nalaze razlozi revolta i otpora ovom procesu.

Često, ne uvek, ali često, veoma opravdani i racionalno utemeljeni.

Ono što je najbolje kod ove knjige jeste novinarski, objektivni, pristup ovoj temi. Oslobođen bilo kakvih ideoloških stega, Ejal se trudi da bez upliva emocija opiše određenu situaciju i da ponudi racionalni odgovor.

Ovo nije knjiga direktno usmerena protiv globalizacije, protiv brendova i korporacija, već knjiga o globalizaciji, o brendovima i o korporacijama.

Elaj ne nudi konačan odgovor, ne poziva nas da se pridružimo pokretu otpora (ili pokretu globalnih lidera). Nije mesija koji će nas povesti.

On je samo novinar koji se trudi da dobro radi svoj posao.

I to je najbolja stvar kod ove knjige.

Piše: Milan Aranđelović