Nobelova nagrada smatra se najprestižnijim priznanjem koje pojedinac može dobiti za svoj doprinos nauci, medicini, književnosti ili miru u svetu. Za većinu laureata trenutak kada dobiju poziv iz Stokholma predstavlja vrhunac karijere – ali ne i za britansku književnicu Doris Lesing.
Kada je Švedska akademija 2007. godine saopštila da je dobitnica Nobelove nagrade za književnost, Lesing je bila u kupovini.
Kada su joj novinari preneli vest, Lesing je reagovala neobično opušteno, gotovo umorno:
„Oh, Isuse“, rekla je uzdahnuvši. „Pretpostavljam da biste želeli da kažem nešto uzvišeno.“
Jedan od prisutnih novinara insistirao je:
„Ali ovo je priznanje za čitav vaš životni rad.“
Na to je Lesing odgovorila s dozom ironije:
„Šta mislite da treba da kažem? Hajde, recite mi vi, pa ću ja to ponoviti.“
Kada su je pitali da li joj nagrada išta znači, autorka je dodala, zvučeći vidno iscrpljeno:
„Osvojila sam sve nagrade u Evropi – svaku, do poslednje. Dakle, drago mi je da sam ih sve osvojila. To je kao kraljevski fleš. U redu.“
Ipak, novinar Smit, koji je kasnije razgovarao s njom za BBC, izjavio je da je Lesing, uprkos ironičnim izjavama pred kamerama, bila zadovoljna priznanjem i da je njena reakcija bila više izraz umora nego ravnodušnosti.