Mađarski romansijer čije knjige „ponovo potvrđuju moć umetnosti“ proglašen je za dobitnika Nobelove nagrade na ceremoniji u Stokholmu.
Nobelova nagrada za književnost za 2025. godinu dodeljena je mađarskom autoru Laslu Krasnahorkaiu, saopštila je Švedska akademija.
Akademija je istakla da nagrađuje njegov „moćan i vizionarski opus koji, usred apokaliptičnog užasa, ponovo potvrđuje moć umetnosti“.
Krasnahorkai je poznat po svojim distopijskim i melanholičnim romanima koji su osvojili brojne nagrade, među kojima su Nacionalna nagrada za prevedenu književnost 2019. godine i Međunarodna nagrada Man Buker 2015. godine. Više njegovih dela, uključujući romane „Satanango“ i „Melanholija otpora“, adaptirano je u dugometražne filmove.
Rođen u Đuli, u Mađarskoj 1954. godine, Krasnahorkai je prvi put skrenuo pažnju svojom debitantskom knjigom „Satanango“ iz 1985. godine – mračnim i hipnotišućim prikazom urušene seoske zajednice. Roman je tri decenije kasnije, u engleskom prevodu, osvojio Man Buker nagradu, a čuvenu filmsku adaptaciju u trajanju od sedam sati režirao je Bela Tar, s kojim Krasnahorkai ima dugu i plodnu saradnju.
Kritičari ga često svrstavaju među postmoderniste, a poznat je po svojim dugim, zavijenim rečenicama (svako od 12 poglavlja „Satananga“ čini jedan jedini pasus) i neumornoj intelektualnoj i emocionalnoj tenziji koja ga približava piscima poput Gogolja, Melvila i Kafke.
„Krasnahorkai je veliki epski pisac u centralnoevropskoj tradiciji koja se proteže od Kafke do Toma Bernharda, obeležena apsurdom i grotesknim preterivanjem“, rekao je Anders Olson, predsednik Nobelovog komiteta.
On je opisao Krasnahorkaijev stil kao „tečan, sa dugim, vijugavim rečenicama bez tačaka, što je postao njegov prepoznatljiv znak“.
Sjuzan Sontag opisala je pisca kao „savremenog mađarskog majstora apokalipse“, dok je V. G. Zebald hvalio univerzalnost njegove vizije. Samo mali broj njegovih dela preveden je na engleski jezik, a književni kritičar Džejms Vud napisao je da se njegove knjige „prenose iz ruke u ruku kao retka valuta“.
Krasnahorkaijevu karijeru oblikovala su podjednako putovanja i jezik. Napustio je komunističku Mađarsku 1987. godine, proveo godinu dana u Zapadnom Berlinu na stipendiji, a kasnije je inspiraciju pronalazio u istočnoj Aziji – posebno u Mongoliji i Kini – za dela poput „Zatvorenik iz Urge“ i „Uništenje i tuga pod nebom“.
Dok je radio na romanu „Rat i rat“, mnogo je putovao po Evropi i jedno vreme živeo u Njujorku, u stanu Alena Ginzberga, legendarnog bit pesnika čiju je podršku smatrao ključnom za dovršetak knjige.
Na pitanje kako bi opisao svoj rad, u intervjuu za The Guardian 2015. godine Krasnahorkai je rekao:
„Slova; pa iz slova reči; pa iz tih reči, nekoliko kratkih rečenica; zatim više, sve dužih rečenica — većinom vrlo dugih — kroz 35 godina. Lepota u jeziku. Zabava u paklu.“
O čitaocima koji ga tek otkrivaju dodao je:
„Ako postoje oni koji još nisu čitali moje knjige, ne bih im mogao preporučiti šta da čitaju; umesto toga, savetovao bih im da izađu napolje, sednu negde, možda kraj potoka, bez ičega da rade, bez misli, samo da ostanu u tišini kao kamenje. Na kraju će sresti nekoga ko je već čitao moje knjige.“
Pre objave, kladionica Ladbroke’s navodila je Krasnahorkaija i kinesku avangardnu spisateljicu Kan Sju kao ravnopravne favorite za ovogodišnju nagradu.
Nobelova nagrada za književnost dodeljena je 117 puta od 1901. godine, a među nedavnim laureatima su Ani Ernо, Bob Dilan, Abdulrazak Gurnah, Luiz Glik, Peter Handke i Olga Tokarčuk. Prošlogodišnja dobitnica bila je Han Kang, južnokorejska autorka najpoznatija po romanu „Vegetarijanka“.
Laslo Krasnahorkai će medalju i diplomu svečano primiti u decembru na ceremoniji u Stokholmu.
Izvor: Gardijan