„Koji period Supermenove prošlosti bi voleo da istražiš?“ Bilo je to pitanje koje je glavni urednik DC-ja, Den Didi, postavio scenaristi Marvu Vulfmanu tokom slučajnog susreta u Los Anđelesu. Znao je koliko mu je Supermen, kao oličenje dobra i nade u svetu, prirastao za srce. Budući da je upravo planirao novi serijal Supermen: Poverljivo, posvećen manje poznatim delovima života Čoveka od čelika, prihvatio je Vulfmanov predlog: priču o trenutku kada Klark Kent prvi put stiže u Metropolis.
Vulfman, proslavljeni autor koji je svoje ime izgradio na pričama o Zelenom Fenjeru, Crnom Jastrebu, Mladim Titanima, kao i na osmišljavanju trećeg Robina, Timotija Drejka, već je uživao kultni status zahvaljujući i radu na epskom Smaku bezbroj svetova kao i potonjem redefinisanju Supermenovog lika. Ipak, prihvatio je novu priliku. Ne zbog slave, već zbog potrebe da se dokaže. Ne drugima, već sebi – da i dalje ume da se menja, raste, i odgovori na trend savremenog pripovedanja.
Sa godinama shvatajući sve veći narativni potencijal stripa kao umetničkog medija, Vulfman je želeo da ispriča Supermenovu priču na način na koji to nikada ranije nije učinio – lično, intimno, bez velikih eksplozija i epskih bitaka, već sa fokusom na unutrašnji svet junaka.
Rad na priči započeo je 2006. godine, ali je radnju smestio u dekadu ranije. Želeo je da istraži kako se mladi Klark Kent, tek pristigao iz malog, pastoralnog, Smolvila, snalazi u bučnom velegradu. Da ga suoči sa prvom samostalnom avanturom. Da ga otkriva kroz njegove greške, padove i (ne) odustajanja. Kao i da ponudi odgovore na pitanja, ne samo kako je upoznao članove redakcije Djeli planeta, već i kako se, nepoznati momak koji je do tada izveštavao za srednjoškolski list sa sajma svinja, zaposlio u najprestižnijem dnevniku u zemlji.
Na putu ka odgovorima pomagao mu je italijanski crtač Klaudio Kastelini koga stariji ljubitelji stripova iz Srbije znaju na osnovu njegovih radova na Dilanu Dogu, a oni mlađi po radu na Nejtanu Neveru. Njegov realistični stil dobro se uklopio u ovu „istorijsku dramu“ iz vremena pre mobilnih telefona i interneta kakvog danas znamo. Iskustvo koje je stekao radeći na evropskim stripovima pomoglo mu je da nacrta priču koja se pre ticala čoveka nego natčoveka. U stripu gotovo lišenom epskih borbi nije bilo mesta isticanju anatomije, govor tela je morao biti umereniji i realističniji, pa čak i podmlađeno lice Klarka Kenta trebalo je, istovremeno da izgleda i smušeno ljudsko, ali i drčno superherojsko.
Iako je Supermen: Poverljivo bio planiran kao jedan od prioriteta DC-ja, projekat je stopiran zbog priprema za veliki ribut čitavog univerzuma – serijal The New 52, koji će se baviti i poreklom popularnih superheroja. Tako su četiri planirane sveske stripa Supermen: Čovek i natčovek završile u fioci. Objavljene su tek deset godina kasnije, sabrane u luksuznom deluks izdanju.
Možda je to, zapravo, i bila sreća. Jer život 2009. godine, nije bio isti kao današnji. Obitavamo u svetu koji je rascepljeniji, konfliktniji i nestabilniji, kako politički, tako i ekonomski i ekološki, u svetu kome je, više nego ikada, potrebna nada i inspiracija. Potreban je Supermen.
Poput društva u kome živimo, ni Klark Kent, a ovo je upravo strip o njemu, nije savršen. Pun je sumnji u sebe. Zna šta mora da postane, ali ne zna kako. U velegrad je poneo i u svoj superherojski kostim, ali se nikako ne usuđuje da ga obuče. Neprekidno odlaže neizbežno. Traga.
U takvom trenutku, Metropolis postaje savršena pozornica – grad po uzoru na Njujork, sa svim svojim svetlima i senkama, na večitoj razmeđi između uspona i pada. Klark je tu stranac. Dečko iz provincije, izgubljen u buci miliona, čije glasove doslovno može da čuje.
Nije uspešan ni kao natčovek, ni kao novinar. Supermen se sa problemima može izboriti pesnicama. Klark nema taj luksuz. I upravo to ga čini toliko ljudskim i stvarnim. Istovremeno, mora da se suoči sa Lois Lejn, najboljom novinarkom u zemlji, i sa svojim najvećim protivnikom – Leksom Lutorom.
Deluks izdanje Supermen: Čovek i natčovek, u prevodu Miloša Petrika i u izdanju Čarobne knjige, donosi kompletnu priču, ali i niz dodatnih sadržaja: originalni koncept scenarija, finalnu verziju, kao i kompletan umetnički proces – od prvih skica, preko olovke i tuša, do završnog kolorovanja, kroz koje nas lično vodi Kastelini lično.
Ovo je Supermen kakvog nismo navikli da viđamo. I možda baš zato, onaj Supermen kakav nam je danas najviše i potreban.
Piše: Milan Aranđelović
Izvor: Rarad.rs