U petak, 25. oktobra, na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga na štandu Službenog glasnika možete prisustvovati predstavljanju novih Glasnikovih izdanja.
►S početkom u 16 sati u Sali „Ivo Andrić“ biće predstavlјena knjiga CRTEŽI I KALIGRAFIJA F. M. DOSTOJEVSKOG
Na promociji će učestvovati doc. dr Ana Jakovlјević Radunović, prevodilac i urednik Mr Vesna Smilјanić Rangelov pisac i izdavač Zoran Živković kao i glumac Bojan Žirović
Nedovolјno je poznato da je F. M. Dostojevski gajio izuzetnu sklonost ka grafičkoj umetnosti, arhitekturi i kaligrafiji, te da je svoja dela započinjao predstavlјajući najpre crtežom likove i ambijent. Na marginama svojih beležnica ostavio je značajan likovni opus, a Baršt ga je priredio prvi put u objedinjenom izdanju, originalnom formatu i s apsolutnom tačnošću boja. U književnim, istorijskim i biografskim komentarima prikazuje se razvoj piščevog crtačkog umeća, razjašnjava značaj ličnosti poput Petra Velikog, Belinskog, Napoleona, Turgenjeva u piščevom delu i životu, rađanje umetničkog sveta Krokodila, Zločina i kazne, Idiota, Zlih duhova, Mladića i Braće Karamazovih, da bi se otkrile nove zakonitosti iz stvaralačke laboratorije pisca i potvrdilo da njegovo delo ni dan-danas nije do kraja razgonetnuto.
►S početkom u 18 sati na Glasnikovom štandu biće predstavlјena knjiga FILM DAVNE BUDUĆNOSTI, Darka Bajića
Na promociji će učestvovati Petar V. Arbutina i Darko Bajić.
Projekat Film davne budućnosti ima prevashodno zadatak da sačuva više od 200 godina filmskog iskustva vrhunskih reditelјa srpske kinematografije – Đorđa Kadijevića, Bore Draškovića, Miše Radivojevića i Zdravka Šotre. Knjiga je nastala na osnovu razgovora za okruglim stolom, kao i pojedinačnih razgovora koje je vodio autor projekta, profesor Darko Bajić. Reditelј Đorđe Kadijević je o temi knjige rekao: „Pitanje o tome kakva je danas filmska umetnost, šta je ona danas i o čemu govori, kako se vrednuje i ceni, trebalo bi da bude postavlјeno u nekom velikom, svetskom kulturnom ambijentu. O ovome bi trebalo da se pitaju Amerika i Evropa. Mi smo na tu temu razgovarali zahvalјujući lucidnosti Darka Bajića, koji je skovao u glavi našu radoznalost prema onome o čemu pre ove knjige možda i ne bismo razmišlјali.“
