Klasična književnost krije nebrojene priče ne samo između svojih korica, već i iza njih. Iza svakog romana stoje neobični procesi nastanka, sudbine autora i anegdote koje objašnjavaju zašto su upravo ta dela postala večna. U nastavku donosimo pet zanimljivih činjenica o slavnim piscima i njihovim remek-delima.
Plodovi gneva – Džon Stajnbek
Džon Stajnbek napisao je rukopis za Plodove gneva u stvaralačkom naletu koji je trajao svega sto dana, tokom leta 1938. Uprkos brzini, tekst je izuzetno uredan, sa vrlo malo ispravki ili prepravki. Autorove beleške nalaze se po marginama, a kako se približavao kraju romana, njegovo pismo postajalo je sve sitnije i gotovo bez interpunkcije, što odražava hitnost i pritisak da delo privede kraju.
Gordost i predrasuda – Džejn Ostin
Gordost i predrasuda objavljena je 28. januara 1813. godine, u tri toma. Tiraž od 1.500 primeraka rasprodat je, pa je iste godine štampano drugo izdanje. Ostin je autorska prava prodala izdavaču Tomasu Egertonu za jednokratnu isplatu od 110 funti i nije imala dalju zaradu, dok je Egerton na romanu zaradio četiri puta više.
1984 – Džordž Orvel
Roman 1984 prvi put je objavila izdavačka kuća Seker i Vorburg u Ujedinjenom Kraljevstvu i to trideset pet godina pre godine koja se pojavljuje u naslovu. Prvobitni naziv romana bio je Poslednji čovek u Evropi, ali su i Orvel i njegov urednik Fredrik Vorburg smatrali da je 1984 zvučnije i privlačnije.
Mobi Dik – Herman Melvil
Iako je Mobi Dik monumentalno delo književne imaginacije, Melvil je inspiraciju pronašao u stvarnim pričama o kitovima osvetnicima. Jedan od njih bio je čuveni albino kit ulješura Moča Dik, poznat po napadima na brodove kod obala Čilea. O njemu je 1839. novinar Dž. N. Rejnolds napisao članak „Moča Dik: ili beli kit Pacifika“. Melvil ga je pročitao u njujorškom mesečniku Nikerboker. Inspirisalo ga je i delo Ovena Čejsa Priča o najneobičnijem i najstrašnijem brodolomu broda Eseks (1821), u kojem se opisuje kako je razjareni kit potopio kitolovački brod kod obala Južne Amerike.
Doba nevinosti – Edit Vorton
Pulicerova nagrada za roman ustanovljena je 1917. i ubrzo je postala jedno od najuglednijih književnih priznanja. Finansirana je iz zaveštanja američkog izdavača Džozefa Pulicera i namenjena delu koje najbolje prikazuje „zdravu atmosferu američkog života“. Kako likovi Edit Vorton često dovode u pitanje društvene tabue, smatralo se da zbog te odredbe nikada neće osvojiti nagradu. Međutim, komisija je naknadno izmenila formulaciju iz „zdrave atmosfere“ u „celokupnu atmosferu“. Doba nevinosti osvojilo je žiri svojom snagom i kvalitetom, pa je 1921. roman proglašen pobednikom. Edit Vorton tada je postala prva žena nagrađena Pulicerom.
Izvor: penguin.com.au