Gospođo Perović, šta vi mislite, da li će biti trećeg svetskog rata, upitao je sedajući za sto za kojim je jedna od najrelevatnijih srpskih istoričara Latinka Perović potpisivala svoj novi publicistički hit “Dominantna i neželjena elita”, jedan od posetilaca štanda lista Danas na prvom sajmu medija – Media market.
„Ne verujem da će biti trećeg svetskog rata, svet je dovoljno naučan da se to ne dogodi. Svet je složen i neće propasti“, odgovorila jeLatinka Perović budućem čitaocu njene knjige, pružajući mu ruku u znak pozdrava. Dok je potpisivala primerak knjige našeg posetioca dopunila je svoj odgovor rečima da se Slobodan Milošević uzdao u treći svetski rat, da je verovao u Rusiju.
Sa izrazitom pažnjom, intresovanjem i, slobodno možemo reči, poštovanjem prema svim kupcima knjige “Dominantna i neželjena elita”, koji su sinoć na štandu Danasa želeli da autorka potpiše njihov primerak, Latinka Perović je puna dva sata spontano odgovarala upravo na takva „teška“pitanja. Delovalo je to pomalo nadrealno, da delo istoričke Perović, koja, sudeći po svim pokazateljima društvenog procesa unazad dugo godina, spada u red upravo „neželjene elite“, izaziva toliku pažnju zaista velikog broja posetilaca na štandu Danasa. Mnogi su, čekajući svoj red za potpisivanje, kao i priliku da porazgovaraju sa autorkom, već duboko zašli u čitanje knjige. Prilazili su zamišljeni, kao prekinuti u zaokupljenosti samim delom, postavljajući pitanja koja izlaze iz okvira uobičajnih, čak i za ovakve prilike.
„Palanka ne ostavlja svuda u svetu iste posledice. Efekti koje ona proizvodi u Srbiji su, nažalost, katastrofalni“, komentarisala je u razgovoru sa jednim čitaocem, koji je iskoristio priliku da podseti na čuvenog srpskog autora Radomira Konstantinovića.
„Nema ovde kritične mase, grupe ljudi koji bi pokrenuli stvari na bolje“, konstatacija je zajednička gotovo svim posetiocima štanda Danasa. Na to je Latinka Perović upriličila odgovor koji je bio kritički prema upravo toj grupaciji zasnovanoj na ideji moderne, antinacionalističke i proevropske Srbije u njenom istinskom i izvornom obliku. „Suviše lično se shvata politika ovde, niko nema strpljenja, a zemlja je jako zapuštena, morate da idete u duboko oranje da biste pokrenuli i promenili stvari“, rekla je.
Među onima koji su želeli potpisan primerak knjige u izdanju lista Danas i RTV Vojvodina, prokomentarisala je, ima dosta ljudi iz sveta ekonomije. „Racionalan svet“, rekla je iznenađeno.
„Legendama se ne uzima novac“, podviknuo je jedan izdavač iz Hrvatske, nudeći Latinki Perović da poseti njegov štand. „U Zagrebu ne znam kako ćete preživeti od ogromnog interesovanja koje vlada ne samo za vašom knjigom, nego za celokupnim angažmanom“, rekao je čuvši da će istoričarka Perović sa predstavnicima našeg lista imati promociju u glavnom gradu Hrvatske, 7. decembra.
„Kakav je odnos Hrvatske bio prema socijaldemokratskim idejama, da li su oni bili ti koji su kočili…“, nije završio pitanje jedan posetilac, jer ga je Latinka Perović uljudno prekinula komentarom da nije nacionalista i da istoriju posmatra kroz naučni ugao.
„Ne možete ceo narod prikovati za njegovu krajnost“, rekla je.
Neizostavna tema, svakako, bio je lik i delo ubijenog premijera Zorana Đinđića. „On je bio daleko pametniji i humaniji nego što je smeo da predstavi“, komentarisala je i dodala da ga je samo dva puta srela u životu. Prilikom drugog susreta mu je poželela sreću, jer će mu „ona biti potrebna“, na šta joj je on odgovorio da „ako ne uspemo, mi smo propali“. „Zato sam i poželela sreću“, rekla je. Ponašanje Demokratske stranke posle ubistva, istakla je, uticalo je na to „da tu stranku zaboravim“.
„Ja sam šezdesetoosmaš“, smejući se seo je pored Latinke Perović jedan Njujorčanin autentično belih zuba i okvira naočara. „Znate, 1968. sam dobio batine, kao onaj Mićunović, a 1969. sam zbrisao u Ameriku. I više se nisam vraćao!“.
Sasvim običan, fin i kulturan svet bio je juče na štandu Danasa na Media marketu. U velikom broju. Jasno je da njeno nedavno objavljeno delo “Dominantna i neželjena elita” ulazi u domove građana Srbije kao jedno od najznačajnih dela srpske istorije.
Izvor: Danas