Izdavačka kuća Imprimatur objavila je, u prevodu Mile Gavrilović, kultnu reportažnu knjigu „Još jedan dan života“, jedno od najpoznatijih dela legendarnog poljskog novinara i pisca Rišarda Kapušćinjskog, koji je širom sveta prepoznat kao jedan od najznačajnijih autora 20. veka.
Kapušćinjski je u ovom jedinstvenom spoju dokumentarne preciznosti i snažnog književnog pripovedanja zabeležio dramatične događaje iz Angole 1975. godine, kada je zemlja istovremeno sticala nezavisnost i tonula u haotični građanski rat. Dok su hiljade ljudi bežale iz opkoljene kolonije, on je krenuo u suprotnom smeru iz Lisabona pravo u Luandu, nekadašnji „Rio de Žaneiro Afrike“, koji se u tom trenutku raspadao.
Angola je bila višestolećna portugalska kolonija, mesto robovlasništva, rudnika i plantaža, ali i privlačna destinacija za generacije siromašnih Portugalaca. Nakon pada fašističke diktature u Portugalu, nagli prekid političkih veza doveo je do dugotrajnog sukoba koji je ostavio duboke rane. Kapušćinjski se našao usred tog raspada državnog sistema, putujući kroz zemlju punu improvizovanih punktova gde je jedna pogrešna reč mogla značiti smrt.
Kroz susrete s kubanskim, angolskim, južnoafričkim i portugalskim vojnicima, on je beležio njihove strahove, motivacije i sudbine, opisujući rat globalnih posledica, ali i lokalne brutalnosti. Rezultat je knjiga koja se i danas smatra jednim od najvažnijih svedočanstava o postkolonijalnoj Africi.
„Izuzetan spoj novinarstva i umetnosti omogućava nam da se približimo onome što Kapušćinjski naziva neizrecivom istinskom slikom rata“, napisao je Salman Ruždi.
„Apsolutni klasik i pravi primer poljske škole reportaže“, istakao je Januš R. Kovalčik.
„Potpuno fascinantna knjiga – ispunjena suptilnim istinama i prikrivenim uvidima“, navodi The New York Times Book Review.
„Stil Kapušćinjskog poseduje snagu i viziju prave književnosti“, ocenjuje The Boston Globe.
Rišard Kapušćinjski (1932–2007) bio je jedan od najvećih svetskih reportera, dopisnik koji je izveštavao sa više kontinenata i svedočio ratovima, revolucijama i državnim udarima. Njegova dela, među kojima se izdvajaju Fudbalski rat, Car, Šahinšah i Imperija, prevedena su na desetine jezika, a 2000. godine proglašen je za novinara dvadesetog veka. Bio je i kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.