Na Instagram stranici bookish_and_sane objavljen je zanimljiv esej o suptilnoj, ali dubokoj promeni u načinu na koji danas čitamo, promeni koja se, kako se navodi, uvukla neprimetno, bez upozorenja, a sada već menja samu književnost.
U tekstu se opisuje nova vrsta nemira koja se javlja tokom čitanja, tihi osećaj da priča koja gradi atmosferu predugo traje, da sporost predstavlja smetnju, a ne književnu raskoš.
„Ono što je nekada delovalo kao narativna velikodušnost, sada izgleda kao odlaganje“, navodi se u objavi.
Čitalac okreće stranicu ne očekujući razvoj, već potvrdu, trenutni signal koji će mu reći šta da oseća ili misli.
Prema ovom eseju, uzrok se krije u digitalnom životu koji nas okružuje. Svaki kratki sadržaj odmah nam saopštava svoje značenje i ne ostavlja prostor za nedoumicu. Um se prilagođava ubrzanju. Ambigvitet postaje propust, nešto što treba ukloniti. Od priča se očekuju da odmah razotkriju svoje emocionalne i intelektualne parametre, umesto da ih pažljivo grade.
Takva očekivanja utiču i na pisce. Tekst objašnjava da se autori prilagođavaju tempu vremena, da režu lutajuće misli, izbegavaju usporene opise i skraćuju proces sazrevanja unutrašnjeg konflikta. Likovi sve češće naglas izgovaraju motive i osećanja koja su ranije bila prikazana kroz radnju, atmosferu ili suptilne detalje. Radnja se sužava. Značenje se poslužuje pre iskustva. Priča koja je verovala u vreme primorana je na stalno razotkrivanje.
Rezultat je pojava koja se u tekstu naziva Erа nedovršenog čitaoca. To ne znači da čitaoci napuštaju knjige, već da više ne dopuštaju da priče rade spor i neophodan posao za koji su stvorene.
„Nekada je vreme bilo najmoćniji instrument književnosti. Nedovršeni čitalac taj instrument povlači, ostavljajući priču netaknutu, ali lišenu medijuma koji omogućava razumevanje.“
View this post on Instagram
Ova Instagram objava pokrenula je veliki broj reakcija među ljubiteljima knjiga širom sveta, pre svega zato što jasno artikuliše osećaj koji mnogi imaju, ali retko umeju da precizno formulišu. Čini se da se način našeg čitanja tiho i temeljno menja i da sa sobom menja i samu književnost.