Izlazak drugog toma stripa „Leptirići“ u Srbiji nije izazvao reakciju kao objavljivanje prvog dela ovog popularnog serijala.
Nedavno se, bez mnogo buke i pompe, osim među onima koje to zaista zanima u knjižarama pojavio drugi tom popularnog strip serijala „Leptirići“. Izdavačka kuća „Spektar knjiga“ je, u prevodu Ane Čomor, nastavila da objavljuje ovo autorsko delo britanske Alis Ouzman kao da se prošlog leta nije dogodilo ništa.
A svi znamo šta smo radili prošlog leta. Visoke temperature naterale su jednu zabrinutu mamu da spas potraži u jednoj od klimatizovanih beogradskih knjižara. I tamo je, u sekciji namenjenoj stripovima za mlade, na sav svoj užas otkrila strip za mlade. „Leptirići“ su vrebali sa police čekajući da neki neoprezni klinac pruži ruku i bude ugrizen i zaražen lepom ljubavnom pričom.
Tih dana je u nekoliko književnih grupa i stranica na Fejsbuku pokušano zgražavanje vezano za ovu knjigu koja tinejdžere, podlo simpatičnom pričom, uči ljubavi, ali su komentari mahom bili usmereni ka podršci ovom izdanju i nisu izazvali željene reakcije. Izgleda da su ljudi koji čitaju i zaista vole knjige i stripove otvorenijeg uma i srca za sve sadržaje i ljude alternativnog emotivnog senzibiliteta.
Tek je tvit zabrinute majke sa početka teksta privukao pažnju skandaloznih medija koji u letnjem periodu nemaju čime da popune prostor. Kontaktirali su dežurne homofobe među psiholozima i društvenim radnicima, članove Belih orlova (paravojne jedinice čiji su pojedini pripadnici bili osumnjičeni za ratne zločine). Čak su za mišljenje priupitali i dežurnog Ratka Dmitrovića ovog puta u ulozi ministra za brigu o porodici. „…nije teško dokučiti šta mislim o ovom romanu“, rekao je nedokučivo tom prilikom ministar.
Nakon dva dana zabrinutosti za srpsku decu i narod koji izumire, mediji su ovaj slučaj zaboravili i vratili se pronalaženju nekih novih vrućih letnjih tema, a „Leptrići“ su ostali da slobodno lete među knjižarskim policama.
Možda je najbolji komentar na ovaj događaj dao gej aktivista Predrag Azdejković koji je o ovom „problemu“ rekao: „U pitanju je sjajna knjiga koja je doživela ogroman uspeh, po njoj je napravljena i serija za Netfliks, koja se isto tako proslavila, a kom se ne sviđa, neka crkne.“
Kakvi su to “Leptirići“ koje deca vole, a pojedini roditelji ih se boje? Britanska ilustratorka i književnica Alis Ouzman je sasvim slučajno stvorila svoje najpoznatije delo koje će joj i doneti svetsku slavu.
Mlada devojka iz malog mesta u okolini Ročestera nije mogla ni da sanja da će je proslaviti nešto što je dokono žvrljala kako bi se opustila tokom priprema za maturske ispite. Ouzman je iza sebe već imala jedan roman koji je objavila sa dvadeset godina. U pitanju je „Pasijans“ („Solitaire“), priča o depresivnoj tinejdžerki Tori Spring koja se udružuje sa nepopravljivim optimistom Majklom kako bi otkrili ko u njihovoj školi stoji iza serije nestašnih podvala. Kao epizodni junaci knjige pojavljuju se Torin mlađi brat Čarli koji ima poremećaj u ishrani i njegov dečko Nik Nelson. Njih dvojica su u čvrstoj vezi i jedan drugoga bezrezervno podržavaju.
Iako sporedni i, naizgled, nevažni likovi Čarli i Nik su privukli pažnju svoje stvoriteljke. Ouzman je želela da sazna kako su ova dvojica došli do te tačke u njihovim odnosima i šta ih čeka u budućnosti.
U slobodno vreme, tokom priprema za maturske ispite, u svojoj svesci je pokušala da kroz crteže ispriča njihovu priču. Kada se docnije izveštila u crtanju pokušala je da ponovo nacrta istu priču. Satima je sedela u krevetu i crtala potpuno nesvesna muzike u pozadini. Bila je apsolutno zaljubljena u priču o Čarliju i Niku. Kasnije je govorila kako joj je to donelo osećaj mira kakvo pisanje nikada nije.
Dve godine kasnije, kada je crtala dosta bolje, ponovo je počela da crta priču i Čarliju i Niku, o njihovom upoznavanju i prvim stidljivim koracima ka ljubavi. Ove svoje radove je, bez ikakvih većih ambicija, objavljivala na internetu pod naslovom „Leptrići“ (Heartstopper). Strip je počeo skromno, ali je publika sve više rasla. Na kraju je Ouzman odlučila da prva dva toma objavi kao samizdat izdanje u ograničenom tiražu. Kampanja koju je pokrenula na Kickstarteru je za svega dva sata prikupila dovoljno sredstava za ovaj projekat. Ubrzo se i veća izdavačka kuća zainteresovala i objavila prva dva toma. Publika je odmah sjajno prihvatila ova izdanja, pa su usledila još tri toma, a u najavi je i peti.
Velika popularnost dovela je i do snimanja serije čija je prva sezona prošle godine debitovala na Netfliksu. Alis Ouzman je kao scenaristkinja i izvršna producentkinja od početka bila deo tima koji je stojao iza ove serije. Ubrzo nakon što je emitovana, serija je dobila zeleno svetlo za još dve sezone.
Ne bi trebalo da nas začudi što je ovu prelepu emotivnu ljubavnu priču o dva zaljubljena tinejdžera kod na objavila baš izdavačka kuća fokusirana na objavljivanje i prezentaciju kvalitetnog LGBTQIA+ sadržaja na srpskom jeziku.
Kako smo u prvoj knjizi imali prilike da se upoznamo sa glavnim junacima, Čarlijem i Nikom, kao i da ispratimo kako su se njih dvojica upoznala, drugi deo u fokusu ima Nika.
„Cilj mi je bio da napišem priču kakvu bih volela da sam mogla da pročitam kada sam bila tinejdžerka“, rekla je o drugoj knjizi Ouzman. „Svako zaslužuje vreme, prostor i podršku da prepozna sopstvena osećanja i identitet.“
Čarli i Nik upoznaju jedan drugoga sa svojim prijateljima i porodicom, te pokušavaju da u interakcijama sa njima shvate, definišu i oblikuju svoj novi odnos. Njih dvojica takođe provode sve više vremena jedan sa drugim otkrivajući sve lepote svoje veze.
Kao i u prvoj knjizi i u drugoj autorka uspeva savršeno da balansira između neizmerno šarmantne ljubavne priče i nekih veoma važnih tema. Naročito bitnih ako ste tinejdžer koji se bori sa samim sobom. Takođe sa velikom pažnjom i suptilno uvodi u priču i neke druge junake i junakinje čije će priče, seksualnosti, polovi i rodovi, u nekim narednim novelama biti zanimljive brojnim čitaocima koji imaju neke svoje muke i dileme. Ouzman pažljivo, da ne naruši osnovnu priču koja je u fokusu, predstavlja druge junake i otvara nam vrata da zavirimo i u neke njihove međusobne odnose.
Roditelji nikako ne bi trebalo da budu zabrinuti zbog onoga što deca mogu pročitati ili videti u serijalu „Leptirići“. Za razliku od izgubljene generacije tinejdžera u planetarno popularnoj seriji „Euforija“ koji svoju apsolutnu slobodu uglavnom koriste za bahanalije, opijanje, drogiranje, mnogo seksa i glasne muzike, klinci u „Leptirićima“ nisu takvi. Oni piju milkšejk, izlaze na kuglanje, učestvuju u muzičkim priredbama, bave se sportom, od seksa upražnjavaju gledanje u oči i držanje za ruke, večeri mahom provode gledajući romantične filmove i odlaze rano na spavanje. Za razliku od „euforičnih“ omladinaca koji psuju i svađaju se sa svojim roditeljima, „leptirići“ su pristojni, ljubazni, nimalo skloni nasilju ili svađi sa bilo kim.
Do sada je objavljeno četiri, od ukupno pet, knjiga ovog serijala. Izlazak petog i, ako nam autorka otkriva, poslednjeg nastavka očekuje se krajem ove godine.
Piše: Milan Aranđelović
Izvor: Optimist
