Britanski Gardijan objavio je kolumnu novinara Angusa Kolvela u kojoj autor postavlja provokativno pitanje: zašto pripadnici generacije Z uglavnom čitaju literaturu koja je, prema njegovim rečima, „opsednuta sobom“?
Kolvel piše da čitanje danas „hitno treba pomoć“, jer sve manje ljudi zaista uživa u čitanju, dok pismenost u razvijenim zemljama opada. Pozivajući se na autore poput Džejmsa Marijata i Najala Fergusona, on podseća da je pismenost ključna za „rafinirano i strukturirano mišljenje“, te da njen pad, kako tvrde, može značiti i „kraj civilizacije“.
U tom kontekstu postavlja pitanje – može li pop zvezda Dua Lipa da „spasi pisanu reč“?
Kolvel priznaje da je mnogo nade položeno u njenu popularnu onlajn čitalačku zajednicu, koju je pokrenula 2022. godine. U okviru njenog mesečnog književnog kluba, čitaocima nudi preporuke knjiga, plejlistu, vodiče za diskusiju i podkast u kojem razgovara sa autorima. Prošlog meseca razgovarala je sa Dejvidom Salajem o njegovom romanu „Flesh“, ovogodišnjem dobitniku Bukerove nagrade, prenosi Gardijan.
Kolvel, međutim, smatra da izbor knjiga u njenom klubu deluje „pomalo neispirativno i previše očigledno“. Navodi naslove poput „Sluškinjine priče“, „Tuga je pernato stvorenje“ i „Noughts and Crosses“, ocenjujući da previše naslova „umiljato zadovoljava savremene brige o rasi, rodu i pripadanju“.
View this post on Instagram
„Velika književnost treba da nas izvede iz nas samih, da nam pokaže strano, čudno, zastrašujuće i uzvišeno“, piše Kolvel. Nasuprot tome, popularna literatura, uključujući i knjige koje obožava generacija Z, često teži tome da bude „prepoznatljiva“ i „lako povezujuća“, da pomogne čitaocu da se lakše poistoveti i bolje razume sebe, što on vidi kao ograničavajuće.
Kao primer navodi uspeh autorki kao što su Sali Runi i Naojz Dolen. Iako priznaje da razume privlačnost njihove proze, smatra da su teme koje obrađuju „intenzivno usredsređene na sopstvo“ i da „ne šire vidike, već samo nude rečnik za opisivanje emocija koje mladi već prepoznaju – uglavnom anksioznosti“.
„Najbolja dela bave se večnim i nepoznatim – time kako je ubiti kita ulješuru, a ne time kako je studirati na Triniti koledžu u Dablinu“, piše Kolvel. Knjige koje reaguju isključivo na savremene brige, smatra on, u budućnosti će čitati istoričari, a ne ljubitelji književnosti.
Zaključuje da će roman preživeti samo ako pisci i čitaoci smognu snage da „maštaju ambicioznije“. Po njegovom mišljenju, književni klub Due Lipe „previše je ogledalo, a premalo prozor“.