Kanadska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka En Karson dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2026. godinu, saopštila je Švedska akademija, prenosi britanski Gardijan.
U obrazloženju odluke Akademija je istakla njen „smeli i inventivni opus koji je, kroz razigrani dijalog sa klasičnom tradicijom, stvorio nove forme savremene književnosti“.
En Karson je devetnaesta žena koja je dobila ovo prestižno književno priznanje, koje se dodeljuje za celokupno stvaralaštvo. Uz nagradu ide i novčani iznos od 12 miliona švedskih kruna, odnosno približno 900.000 britanskih funti.
Stalna sekretarka Švedske akademije Ingrid Karlberg izjavila je da je književnicu telefonom obavestila o nagradi neposredno pre zvaničnog saopštenja. Karson se u tom trenutku nalazila na Islandu, gde je, kako je rekla, slušala vetar. Vest ju je iznenadila, ali je bila veoma srećna.
Rođena 1950. godine u Torontu, En Karson poznata je po stvaralaštvu koje briše granice između poezije, proze, eseja i prevoda, oslanjajući se na književnost i mitologiju antičke Grčke. Predavala je klasične nauke na više univerziteta, uključujući Prinston, Univerzitet u Njujorku i Univerzitet Makgil u Montrealu.
Njena prva knjiga, Eros, gorkoslatki, objavljena 1986. godine, spojila je književnu kritiku sa istraživanjem želje i starogrčke tradicije.
Najpoznatije delo En Karson je roman u stihovima Autobiografija crvenog iz 1998. godine, inspirisan fragmentima antičkog pesnika Stesihora. U njemu je mit o Gerionu, crvenokrilom čudovištu koje je ubio Herakle, preoblikovala u savremenu priču o tinejdžeru koji se suočava sa ljubavlju, željom i emocionalnim gubitkom.
Godine 2001. postala je prva žena koja je osvojila nagradu T. S. Eliot, za zbirku Lepota muža. Dobitnica je i stipendija Gugenhajmove i Makarturove fondacije.
Njena dela odlikuje izrazita formalna raznovrsnost. Knjiga Muškarci u slobodnim časovima objedinjuje pesme, eseje u stihovima, epitafe i prozne tekstove o umetnicima i istorijskim ličnostima, dok Dekreacija povezuje poeziju, eseje i operu.
Posebno mesto u njenom opusu zauzima knjiga Noks iz 2010. godine, nastala nakon smrti njenog brata. Oblikovana je kao kutija sa listovima presavijenim poput harmonike, na kojima je reprodukovana beležnica koju je autorka sastavila u znak sećanja na njega.
Predsednik Nobelovog komiteta za književnost Anders Olson istakao je da je Karson napustila tradicionalne okvire lirske poezije i podstakla nastanak novih književnih formi. Prema njegovim rečima, njeno pisanje odlikuju razigranost i ironija, kao i slobodno kretanje između antičke i moderne poezije, različitih žanrova i umetničkih izraza.
U središtu njenog stvaralaštva nalazi se fascinacija jezikom i mogućnostima njegovog preoblikovanja. Švedska akademija posebno je naglasila spoj filološke opsednutosti rečima i pesničke težnje za pronalaženjem novih značenja.
Na pitanje zbog čega neprestano eksperimentiše sa književnim formama, Karson je svojevremeno odgovorila da je razlog verovatno dosada, ali i stvaralački nemir, jer postoji mnogo formi koje vredi isprobati.
Njeno stvaralaštvo visoko je cenila i Suzan Sontag, koja je izjavila da je Karson jedna od retkih književnica na engleskom jeziku čije bi svako delo pročitala, dodajući da automatski kupuje časopis ukoliko se u njemu nalazi neki njen tekst.
Kanadski premijer Mark Karni čestitao je književnici, istakavši da je svojom duhovitošću, maštom i jedinstvenim stilom iznova osmislila klasike, približila antičke priče novoj publici i promenila način na koji razmišljamo o književnosti.
En Karson će Nobelovu medalju i diplomu zvanično primiti na svečanosti u Stokholmu u decembru. Prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost bio je mađarski pisac Laslo Krasnahorkai.