Foto: Darkwood

Ћирилица у стриповима и видео-играма (1): Зашто се популарни стрипови све чешће штампају на ћирилици?

Strip

Иако многи и даље везују стрипове искључиво за латинична издања, последњих година све је приметније присуство ћирилице у домаћем стрип издаваштву. Од суперхеројских наслова и манги, па све до историјских графичких новела и домаћег алтернативног стрипа, ћирилица постепено постаје важан део визуелног и културног идентитета овог медија.

Стрип је одувек био много више од забаве. Он је мешавина књижевности, филма и визуелне уметности, а самим тим и простор у ком писмо постаје део атмосфере, естетике и културног контекста. Због тога није случајно што се у земљама у којима је ћирилица традиционално писмо све чешће инсистира на објављивању стрипова управо на ћирилици.

Српски стрип и повратак ћирилице

У Србији су бројне издавачке куће током последњих година објављивале стрипове и графичке новеле на ћирилици. Међу њима су Darkwood, Чаробна књига, Kомико, System Comics и Eгмонт, који су публици понудили велики број различитих жанрова, од класичних авантура до хорора и научне фантастике.

Посебно је занимљиво што се ћирилица није задржала само на домаћим ауторима, већ се користи и у преводима страних стрипова. Тако читаоци могу да виде светове суперхероја, антихероја и фантастичних бића исписане писмом које је део локалног културног простора.

Један од најпознатијих домаћих примера су графичке новеле Дејана Стојиљковића, попут Константиновог раскршћа и Дугих ноћи и црних застава. У њима ћирилица није само техничко средство писања, већ део атмосфере која наглашава историјски и митолошки слој приче.

Ћирилица као део атмосфере

Интересантно је да се ћирилица често користи и у западним стриповима и видео играма када аутори желе да створе утисак „источне Европе“, хладноратовске естетике или постсовјетског света.

Сличан феномен већ постоји у филмовима и видео играма. У многим научнофантастичним и сајберпанк остварењима појављују се натписи на ћирилици како би се дочарала атмосфера мрачне будућности, урбаног хаоса или технолошког дистопијског света. Тако је ћирилица постала визуелни симбол нечег „егзотичног“, мистериозног и другачијег.

У појединим стриповима који се баве шпијунажом, ратовима или алтернативном историјом, ћирилична слова користе се чак и када текст нема право значење, већ искључиво служи као визуелни знак који читаоцу сугерише одређени културни простор.

Зашто је читаоцима важна ћирилица?

Постоји више разлога због којих читаоци и издавачи инсистирају на стриповима на ћирилици.

Очување културног идентитета

За многе читаоце ћирилица није само писмо, већ део личног и националног идентитета. Када је стрип штампан на ћирилици, он делује ближе и природније домаћој публици.

Приступачност млађим читаоцима

Стрипови су често први контакт деце са књигама и дужим формама читања. Због тога многи сматрају да су издања на ћирилици важна како би млађе генерације развијале навику читања на свом писму.

Естетика и визуелни утисак

Ћирилица има специфичну визуелну динамику која у одређеним жанровима, посебно у историјским, хорор и фантастичним стриповима, доприноси атмосфери. Због тога поједини аутори сматрају да она није само средство комуникације већ и део визуелног дизајна странице.

Од стрипа до видео игара

Утицај ћирилице данас се не завршава само на стриповима. Видео игре попут Metro 2033, S.T.A.L.K.E.R. или Atomic Heart користе ћириличне натписе како би појачале осећај постсовјетског окружења и специфичне атмосфере света у ком се радња одвија.

Слично се дешава и у стрипу. Писмо више није само техничка ствар, већ део визуелног идентитета читавог дела.

Ћирилица као део савремене поп културе

Некада се сматрало да је ћирилица резервисана искључиво за школске уџбенике, озбиљну књижевност или државне институције. Данас се све више појављује у стриповима, видео играма, моди, графитима и дигиталној уметности.

Управо зато стрипови на ћирилици представљају занимљив спој традиције и савремене поп културе. Они показују да ћирилица може да постоји и ван школских лектира и историјских читанки, као живо писмо које се прилагођава новим медијима и новим генерацијама читалаца.