Nema sumnje da je Stiven King jedan od najpopularnijih autora. Iako je najpoznatiji kao „kralj horora“ pisao je i dela koja izlaze iz uobičajenih žanrovskih okvira. Njegove knjige i priče godinama unazad nalaze put do velikog platna, a iako nisu sve adaptacije bile vrhunske, veliki broj njih ostvario je uspeh kod publike i kritike.
Ipak, među tim brojnim ekranizacijama ima i onih koje su doživele potpuni neuspeh. Nekoliko filmova dobilo je retku ocenu od 0% na sajtu Rotten Tomatoes, a sada je prvi takav Kingov film postao dostupan za besplatno gledanje.
Film Graveyard Shift iz 1990. godine, koji se sada može gledati na platformi Tubi, doživeo je pravi debakl. Zaradio je svega 11,6 miliona dolara, uz budžet od 10,5 miliona, dok ga je kritika „sahranila“. Film je dobio 0% na Rotten Tomatoesu, bez ijedne pozitivne recenzije.
Režiju potpisuje Ralf S. Singlton, a glavne uloge tumače Dejvid Endrjus, Stiven Maht, Keli Vulf i Bred Dourif.
Radnja prati skitnicu Džona Hola koji dolazi u mali grad i počinje da radi u fabrici tekstila smeštenoj pored napuštenog i poplavljenog groblja. Zbog takvog okruženja, fabrika je prepuna pacova, a dodatnu misteriju predstavlja činjenica da radnici umiru tokom noćne smene. Kada grupa zaposlenih dobije zadatak da očisti podrum, otkrivaju nešto daleko strašnije nego što su mogli da zamisle.
Iako je priča zasnovana na jednom od ranih Kingovih dela, film nije uspeo da prenese njen šarm. Sam King je izjavio da mu je ovo najmanje omiljena adaptacija njegovih dela, nazivajući je brzinski snimljenim komercijalnim filmom koji nije ostavio poseban utisak.
Međutim, uprkos lošim ocenama i autorovoj kritici, Graveyard Shift možda i nije toliki promašaj kakvim se često predstavlja. Film uspeva da uhvati sirovu, radničku atmosferu koja je karakteristična za Kingove rane priče. Prikazuje težinu svakodnevnog rada i potrebu za zaradom koja ljude tera da prihvate i najneprijatnije poslove.
Dodatni utisak ostavljaju i vizuelni elementi. U produkciji su korišćeni pravi pacovi i praktični efekti, što filmu daje realističnu, ali i neprijatnu estetiku. Iako pati od slabijih glumačkih ostvarenja i narativnih problema, film i dalje može da bude zanimljivo iskustvo za ljubitelje horora.