Romani koje pišu isključivo ljudi mogli bi uskoro da postanu „skupa luksuzna roba“, upozorila je dr Klementin Kolet, autorka izveštaja koji prenosi britanski Telegraf. Ona navodi da bi kreativno tržište moglo da se podeli na dva nivoa, na one koji mogu da priušte književnost pisanu ljudskom rukom i one koji će čitati jeftin ili besplatan sadržaj generisan veštačkom inteligencijom.
„Postoji ozbiljna zabrinutost među književnim stvaraocima da ćemo imati dvostepeno tržište, još izraženije nego sada“, rekla je dr Kolet u izjavi za BBC Radio 4. „Ljudski pisani rad biće skuplji, nešto poput luksuznog predmeta. Oni koji mogu da ga priušte čitaće romane koje su pisali ljudi, dok će AI sadržaji biti jeftini ili besplatni, što može imati velike društvene posledice.“
Strah pisaca da će ostati bez prihoda
Dr Klementin Kolet sprovela je studiju na Minduro centru za tehnologiju i demokratiju (MCTD) Univerziteta u Kembridžu, razgovarajući sa skoro 400 književnih stvaralaca širom Ujedinjenog Kraljevstva o pretnjama generativne veštačke inteligencije.
„Među romanopiscima postoji široko rasprostranjena bojazan da će generativna veštačka inteligencija, obučena na ogromnim količinama fikcije, potkopati vrednost njihovog rada i direktno konkurisati ljudskim piscima“, istakla je.
Studija je otkrila da je gotovo dve trećine pisaca (59 odsto) navelo da je njihov rad već korišćen za treniranje velikih jezičkih modela, bez ikakvog odobrenja ili naknade. Više od trećine ispitanika (39 odsto) prijavilo je da je AI već negativno uticala na njihove prihode.
Najugroženiji: autori ljubavnih i kriminalističkih romana
Izveštaj pokazuje da su žanrovski autori, posebno oni koji se bave romansom, trilerima i kriminalističkom fikcijom, najviše ugroženi. Dr Kolet objašnjava da se upravo ovi žanrovi najlakše „ponavljaju“ jer se oslanjaju na prepoznatljive šablone.
„Ne znamo šta će generativna veštačka inteligencija moći da radi u budućnosti kada je u pitanju originalnost sadržaja“, navela je. „A romani su temelj britanske kreativne industrije i ključni deo naše humanosti.“
Uz porast zabrinutosti u sektoru, dr Kolet pozvala je vladu da preispita dosadašnje prioritete razvoja AI tehnologije i da ih uporedi sa mogućim posledicama po kreativne industrije, čitaoce i samu književnost.