Prema izveštaju Univerziteta u Kembridžu, više od polovine objavljenih romanopisaca u Velikoj Britaniji smatra da bi veštačka inteligencija u budućnosti mogla u potpunosti da zameni njihov rad. Kako prenosi britanski Gardijan, studija Minderoo centra za tehnologiju i demokratiju otkriva duboku zabrinutost u književnom svetu zbog brzine kojom AI prodire u oblast pisanja.
U istraživanju je učestvovalo 258 objavljenih romanopisaca i 74 stručnjaka iz izdavačke industrije, uključujući urednike i agente. Tačno 51 odsto autora izjavilo je da očekuje da će veštačka inteligencija na kraju potpuno zameniti njihov rad. Mnogi su naveli da su njihova dela već korišćena u treniranju velikih jezičkih modela bez dozvole, dok je 39 odsto pisaca izjavilo da im je prihod pao upravo zbog generativne AI.
„Postoji široko rasprostranjena bojazan da će generativna AI, trenirana na ogromnim količinama fikcije, potkopati vrednost pisanja i konkurisati ljudskim piscima“, rekla je dr Klementin Kolet, autorka izveštaja. Ona je dodala da mnogi pisci više nisu sigurni da će u budućnosti postojati istinska potreba za složenom, dugom prozom.
Među onima koji su izrazili zabrinutost nalazi se i Trejsi Ševalije, autorka romana Devojka sa bisernom minđušom.
„Brinem da će industrija, koju uglavnom pokreće profit, biti u iskušenju da koristi AI sve više. Ako je jeftinije proizvesti roman uz pomoć AI, izdavači će to gotovo sigurno izabrati“, rekla je Čevalije.
Najugroženijim se smatraju autori romansi, a zatim pisci trilera i krimi-romana, jer je AI već sposobna da proizvodi duže narativne forme. Neki pisci otkrili su naslove objavljene pod njihovim imenom koje nikada nisu napisali, dok su drugi pronašli kritike sa pogrešnim ili izmišljenim detaljima, za koje veruju da su generisane uz pomoć AI.
Iako mnogi pisci osećaju strah i otpor, trećina ispitanih navela je da već koristi AI, uglavnom za prikupljanje informacija. Ipak, gotovo svi se protive tome da AI piše romane ili čak kraće odlomke, a odbijaju i ideju da veštačka inteligencija uređuje njihove rukopise.
Jedna od centralnih tema izveštaja jeste neadekvatnost postojećih zakona o autorskim pravima. Autori smatraju da bi morali da imaju pravo na informisani pristanak i naknadu kada se njihova dela koriste za treniranje AI modela, kao i veću transparentnost tehnoloških kompanija i snažniju podršku države. Posebno je kritikovan predlog britanske vlade o sistemu „rezervacije prava“, koji bi omogućio AI kompanijama da koriste tuđe tekstove osim ako se autor izričito ne usprotivi.
Gardijan podseća da istraživanje dolazi u trenutku kada su odnosi između pisaca i AI kompanija posebno zategnuti. U septembru je kompanija Antropic pristala da plati 1,5 milijardi dolara autorima koji su je tužili zbog korišćenja piratizovanih izdanja njihovih dela za treniranje svog chatbota.
Autori upozoravaju da bi AI mogla dodatno da oslabi već ugroženu vezu između pisca i čitaoca. Samo trećina dece u Velikoj Britaniji danas kaže da uživa u čitanju u slobodno vreme, što je najniži nivo u poslednjih dvadeset godina.
U takvom okruženju budućnost književnosti postaje sve neizvesnija, zaključuje Gardijan.