Autor serijala Slough House Mik Heron, jedan od najpoznatijih britanskih pisaca špijunskih romana, izjavio je da ga ne zanimaju junaci koji spasavaju svet, već gubitnici i frustrirani pojedinci, piše britanski list The Telegraph.
„Ne želim da pišem o herojima koji pobeđuju. Više me zanimaju poraženi, frustrirani i nesrećni“, rekao je Heron. Ironično, upravo mu je taj fokus na neuspeh doneo veliki uspeh – njegove knjige prodate su u više od četiri miliona primeraka i mnogi kritičari smatraju da je oživeo špijunski žanr.
Naredne nedelje izlazi Clown Town, deveti roman iz serijala o Slough Houseu, mestu gde su raspoređeni neuspešni špijuni čiji pokušaji da dokažu svoju vrednost obično završavaju u haosu. Ove knjige poslužile su kao osnova za popularnu Apple TV+ seriju Slow Horses, u kojoj glume Geri Oldman, Džek Loudon i Kristin Skot Tomas.
Odmah po završetku nove sezone, Apple TV+ pokreće i adaptaciju Heronovog romana Down Cemetery Road, detektivsku priču smeštenu u Oksfordu. U glavnim ulogama su Ema Tompson i Rut Vilson. „Ako postoji dobra vila za kasting, ona me je sigurno blagoslovila pri rođenju“, rekao je Heron uz svoj karakteristični suvi humor.
Šezdesetdvogodišnji pisac govorio je za The Telegraph tokom ručka u koledžu Sent Hildas u Oksfordu, gde je učestvovao na godišnjem vikendu posvećenom krimi-fikciji. Heron, koji živi u severnom delu Oksforda, poznat je po svojoj toplini i skromnosti. Čak je, pre početka događaja, lično dočekivao posetioce na ulazu.
Njegovi romani, koji se često opisuju kao duhoviti, napeti i osobeni, obeležili su novi talas popularnosti špijunske književnosti. Serijal o ciničnom šefu obaveštajaca Džeksonu Lembu i njegovom timu „gubitnika, otpadnika i pijanaca“ inspirisao je čak i pesmu Mika Džegera, koja je postala naslovna tema serije.
Džeger je, prema Heronovim rečima, dugogodišnji obožavalac knjiga.
„Znao je tačno šta se od njega traži, i to je sigurno uticalo na to da odmah pristane na saradnju“, rekao je Heron. Među poznatim fanovima su i pripadnici britanske obaveštajne službe, uključujući Ričarda Mura, odlazećeg šefa MI6, koji je Herona nazvao „novim Džonom le Kareom“.
„Naravno da mi je bilo drago kad sam to čuo“, rekao je Heron, „ali mislim da je ta ideja smešna. On je bio ono što jeste. Ja nisam on, samo pokušavam da budem svoj. Shvatam to kao kompliment, ali s velikom dozom rezerve.“
Za razliku od le Karea ili autora poput Ijana Fleminga i Stele Rimington, Heron piše sasvim drugačiju vrstu romana. On tvrdi da čitaoci iz obaveštajnog sveta njegove knjige vole upravo zato što su „čista fantazija“.
„To je publika koja dobro zna da nikada nisam bio špijun i da ono što pišem nema nikakve veze s njihovim stvarnim životima ili poslovima“, kaže Heron.
Dodaje da ne bi voleo da mu agenti otkrivaju tajne detalje iz svog posla.
„Zabavilo bi me da ubacim neku trivijalnost za koju znam da je istinita, ali potpuno besmislena, recimo: ‘Svi naši električni čajnici su plavi.’ Ali ne želim da znam kako operacije zaista funkcionišu, jer bi to ometalo moj način pisanja. Ja se krećem kroz svoje lavirinte na svoj način“, zaključio je Heron.