Promocija novog romana Vuleta Žurića „Pomor i strah“ održana je 28. avgusta u Delfi Caféu, u SKC-u. Pred mnogobrojnom publikom, pored autora, govorili su književni istoričar Vladan Bajčeta i urednik knjige Dejan Mihailović.
Tema Žurićevog novog romana je epidemija kuge koja je zahvatila Srem krajem 18. veka, a koja je odnela samo u toj varoši preko 2500 života za manje od godinu dana. Vešto uplićući istorijske događaje i likove u radnju i služeći se autentičnom leksikom i govorom ondašnjeg srpskog življa na granici Austrije i Turske, Žurić uspeva da na privlačan način, uprkos teškoj temi, dočara vreme i običaje jedne prohujale epohe, u kojoj su se na ovim prostorima pomešali narodi, verovanja, kulture i običaji.
„Vule Žurić ovog puta ide malo dalje u prošlost, čak dva veka. Trebalo je istražiti građu i ući u epohu, u čemu je Vule izuzetno dobar, podjednako kao i u jeziku kojim uspeva da oboji tu epohu. On je i pravi majstor dijaloga“, rekao je Dejan Mihajlović urednik ovog izdanja.
„Vule Žurić priča priču o sudbinama običnih ljudi, bez glavnog junaka. Izdvojili bismo četiri lika, nebitnih imena – ono što je bitno jeste da oni povremeno jašu konje. Oni su četiri jahača. Kuga se pojavila u jednom malom mestu na obroncima Fruške gore. Čudnim spletom okolnosti ovaj ne tako poznati događaj zaintrigirao je našeg autora. Žurić je spričao je priču o Irigu, o kome je pre njega govorio samo jedan pisac, Borislav Mihajlović Mihiz, čiji se otac, između ostalog, pominje u ovom romanu.“, rekao je Bajčeta.
„Tražeći temu za knjigu za decu, ja sam nabasao na temu za odrasle.“ kaže Vule Žurić. „Čitajući knjigu Radivoja Simonovića, jednog svestranog lekara o stogodišnjici velike kuge u Sremu, izranjali su mi likovi, njihova imena i lica koja su govorila: ’Napiši me, napiši me’, i tako sam se ja predao toj temi.“ Dok je pisao roman, Vule nije znao kako će se ona završiti, jer se priča kako kaže „pisala sama“. „Jedino sam ženski lik pronašao u drugom zapisu i tek uvođenjem tog lika celina se zaokružila, jer smrt, strah, disciplina i inat, ništa od toga ne bi imalo smisla da nema ljubavi.“
„Pomor i strah“ je intrigantan roman koji, poput srodnih književnih alegorija (kao što su Kamijeva „Kuga“, Pekićevo „Besnilo“ ili Saramagovo „Slepilo“), ispituje granice ljudskosti u nevoljnim vremenima. Na osnovu detaljnih svedočanstava koje su za sobom ostavili nemački i mađarski lekari koji su se bavili suzbijanjem kuge u Irigu, pisac pokušava da rekonstruiše celokupnu proceduru čišćenja varoši, uplevši u ono što je fakat i političku i ljubavnu intrigu.
