Izdavačka kuća „Кljuč izdavaštvo” osnovana je 2021. godine kao mala porodična firma sa željom da objavljuje knjige različitih književnih žanrova kao i publicistiku. Predstojeći Međunarodni beogradski sajam knjiga biće prvi postpandemijski sajam na kome će učestvovati i ova izdavačka kuća. To je bio povod da malo popričamo sa Milanom Trpkovićem, profesionalnim bibliofilom, sekretarom udruženja izdavača, piscem u nastajanju i jednim od osnivača i direktorom izdavačke kuće “Ključ izdavaštvo”.
- Da li je bilo potrebno dosta hrabrosti da se upustite u osnivanje izdavačke kuće dok su pandemija i restriktivne mere još uvek bile u punom jeku?
Apsolutno! Moram da dodam da sam dan nakon što sam zvanično registrovao izdavačku kuću saznao i da ću postati otac. Te dve stvari u dva dana su mi dale motiva da se borim sa svim problemima, izazovima i obavezama sa kojima se susreću mladi preduzetnici, a pogotovo oni koji su se otisnuli u poslovanje u trenutku kada je jedna globalna kriza dobijala svoj epilog, dok se druga kriza (o kojoj sada svedočimo) pripremala da joj zauzme mesto. U svakom slučaju nije bila laka odluka da se krene sa poslovanjem, ali sam morao da „presečem”.
- Koji je bio Vaš motiv da se upustite u avanturu izdavanja knjiga? Koji su Vam ciljevi?
Ceo život sam posvetio knjigama, a one su plenile moj životni i radni prostor od kako znam za sebe. Bio je samo pitanje trenutka kada ću se otisnuti u vode izdavaštva. Posle nekoliko godina rada kod drugih izdavača, u knjižarama, na sajmovima, kao i u udruženju izdavača, u meni se rodila želja da se odvažim i započnem svoj posao u polju koji izuzezno volim. Izabrali smo „ključ” za naziv firme, jer kao predmet ima dvostruku simboliku. Sa jedne strane ključevi omogućavaju da se zaključamo, dok nam sa druge strane pružaju mogućnost da se zaključamo. U tom smislu čitanje knjiga nam pruža da se „zaključamo” u neki sopstveni svet gde ćemo se (makar na tren) izolovati od spoljašnjeg sveta, dok sa druge strane čitanje omogućava da „otključamo” neke nove svetove znanja, spoznaje i mašte. Naš cilj je da ljudi svakodnevno koriste knjige i drže ih u rukama, baš kao što je to slučaj sa ključevima.
- Da li ste, za ovo kratko vreme, stekli dovoljno utisaka da možete odgovoriti na pitanje da li je biti izdavač knjiga u Srbiji SF, horor, krimić, ljubić, drama ili komedija?
Pored ovog posla radim i u udruženju koja okuplja veliki broj izdavačkih kuća, pa time podrobnije sagledavam situaciju kroz koju prolaze i sami izdavači. Sa te pozicije, a i sa ove „novopečene ”, mogu slobodno da kažem da je biti izdavač u Srbiji karusel svih ovih žanrova koje ste naveli. Taj karusel se neprekidno okreće, dopunjuje i menja.
- Znamo kakva je situacija među autorima, a kako je među izdavačima? Da li može da se (pre)živi od izdavanja knjiga?
Mislim da se od ovog posla može korektno živeti, ali je za to potrebno vreme i jako puno truda, odricanja i zalaganja. Izdavaštvo je posao koji iziskuje strpljenje, konstantno učenje i usavršavanje, a plodovi svega toga stižu vremenom.
- Koji su najveći i najteži izazovi sa kojima se trenutno suočavate u svom poslu?
Malim izdavačima je svakako jedan od najvećih problema prodaja i plasman knjiga. Takođe, potrebno je izboriti se za svoju poziciju pored konkurencije koja nije mala. Svakako, konkurenciju ne gledam kao nešto loše, već nešto što može biti korisno – jer nas pokreće i tera nas da budemo bolji u poslu.
- Koja je Vaša izdavačka politika? Na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koje knjige želite da objavite, a koje ne?
„Otključani” smo za brojne predloge i rukopise i želimo da mladim ljudima pružimo šansu za izdavanje rukopisa. Svakako, ograničeni smo sa vremenom pošto celokupan posao obavljamo supruga i ja, dok nas ograničava i finansijska situacija. Zato smo na početku malo „probirljivi” što se tiče domaćih autora i zaista gledamo da se rukopisi koje objavljujemo prvenstveno dopadnu i nama kao urednicima, pa da tako nešto objavimo i ponudimo široj čitalačkoj publici.
Pročitajte i intervju sa Mladenom Milosavljevićem: “Sajam će za sve nas biti jedno veliko iskustvo”
- Koji je Vaš savet mladim autorima koji žele da izdaju svoju prvu knjigu? Da li mogu da se obrate i Vama?
Prvi i osnovni savet je da se ne brinu i da jedna zatvorena (zaključana) vrata ne znači i to da se njihov rukopis nikada neće objaviti. Ako ih i neko odbije to nije razlog da odustanu ili da steknu pogrešnu sliku o sebi ili toj izdavačkoj kući kojoj su se obratili. Mladi autori mogu da nam se obrate i trudimo se da im iskreno i u što kraćem roku odgovorimo na njihov upit u vezi sa izdavanjem knjige.
- Šta Vam smeta u domaćem izdavaštvu?
Trenutna, nazvao bih je „Orvelizacija ”, u pogledu štampanja izdanja ovog slavnog pisca, koja su od prošle godine postala i javno dostupna.
- Koje su svetle tačke domaćeg izdavaštva?
Kreativnost i entuzijazam koji plene izdavače, a koji rade u okruženju gde nema previše podsticaja i pomoći od strane države. Iz svega toga imamo jednu odista šarenoliku lepezu izdanja za različite generacije i različite čitalačke ukuse, a po broju i kvalitetu izdanja ne zaostajemo čak i za razvijenim državama sveta.
- Koje konkurente najviše cenite i poštujete?
Kako privatno, tako i u poslu, volim ljude tj. firme koje se ponašaju fer, pošteno i kulturno. Ovo navodim jer postoje izuzeci od tih vrlina i često u poslovanju možemo da se susretnemo sa takvih ljudima, tj. firmama. Ne bih posebno izdvajao neke izdavačke kuće, ali svakako ima i jednih i drugih.
- Šta biste nam za čitanje preporučili od izdanja Vaše izdavačke kuće?
Za početak neka to bude Beogradski akvarel autorke Ljubice Kubure, knjiga koja je za kratko vreme doživela i svoje drugo izdanje. U pitanju je zbirka priča o ljudima koji žive u Beogradu, koje svakodnevno susrećemo, ali ih neprimećujemo. To su oni obični ljudi koji se nalaze na nekoj životnoj prekretnici i čije fragmente priča Ljubica lepo i emotivno oslikava na platnu tj. na papiru. Druga preporuka se odnosi na knjigu Ubica, koja se može okarakterisati i kao grčka verzija knjige Zločin i kazna. Upravo je i sam autor Ubice svojevremeno na grčki po prvi put preveo ovaj značajan roman Dostojevskog i očito je bio pod utiskom i uticajem ovog neprevaziđenog dela. U pitanju je roman o babi Haduli koja na grčkom osrtvu Skijatos ubija svoju unuku (što predstavlja okidač za ostale zločine) i upada u misaono-moralne bure.
- Šta novo pripremate da izdate i kada možemo očekivati nešto zanimljivo iz Vaše izdavačke kuhinje?
Za Sajam nam stiže knjiga Vetrograd na kraju sveta, ljubavna drama sa elementima fantastike i narodnih mitova. Radnja je pretežno smeštena u Smederevu i govori o jednoj zabranjenoj ljubavi, ali ima i mnogo priča o samom gradu na ušću Jezave u Dunav. Nakon Sajma knjiga nas očekuje jedna zbirka priča i jedan roman, a od sledeće godine planiramo da izdamo autore iz Italije, kao i novi roman Ljubice Kubure. Imamo i nekoliko rukopisa koji su nam na čitanju, a u pitanju su mladi autori. Videćemo kako će se odvijati situacija sa njima.
- Gde Vas možemo naći na predstojećem sajmu knjiga i šta sa štanda Ključ izdavaštva posebno preporučujete čitaocima?
Štand Ključ izdavaštva možete pronaći na galeriji Hale 1 (štand br. 1515), gde ćemo zajedno nastupati sa kolegama iz izdavačkih kuća Žir i Bedem. Željno isčekujemo čitaoce da se družimo i razmenjujemo utiske.
Razgovarao: Milan Aranđelović
