U svom trećem romanu „Projekat Očajnički pokušaj“ Endi Vir se vraća tamo gde je stao sa romanom „Marsovac“ na osnovo kojeg je Ridli Skot režirao film sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi.
Prošlo je dvanaest godina otkako je roman Marsovac Endija Vira postigao planetarni uspeh koji je bio propraćen i istoimenom filmskom adaptacijom u režiji čuvenog Ridlija Skota i sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi.
Knjigu i film o Marku Vatniju, astronautu nasukanom na pustom Marsu koji je spreman na sve, čak i na humor, da bi preživeo u negostoljubivim uslovima našeg prvog planetarnog suseda, publika i kritika dočekali su sa podeljenim stavovima. Neki su bili oduševljeni, a drugi su se osećali razočarano, besno i gotovo prevareno.
Među piscima koji sanjaju o sličnom uspehu (pet miliona prodatih primeraka Marsovca) i dalje je popularna anegdota o tome kako je Vir uopšte i uspeo da objavi knjigu. Frustriran što godinama nije mogao da pronađe izdavača rukopis je okačio na svom sajtu. Nakon odlične reakcije publike i velike čitanosti, roman je prvo dobio svoje elektronsko, zatim audio i, na kraju, papirno izdanje. Sve ostalo je legenda.
Nakon ovoga Endi Vir nije više imao sličnih problema. Naprotiv. Uspeh prvog romana omogućio mu je da napusti posao softverskog inženjera kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Kao rezultat nastao je roman pod nazivom Artemida.
Vir je ovaj put delimično pokušao da replicira osnovnu ideju prvog romana. Stilski i narativno ove dve priče su bile gotovo preslikane. Imamo junaka, odnosno junakinju, koja mora da nađe gomilu, uglavnom tehničkih, načina da preživi na negostoljubivom terenu (veći deo radnje Artemide se dešava van bezbednih kupola, na otvorenoj površini Meseca).
Međutim, autor se nije snašao sa protagonistkinjom. Menjajući pol svog junaka on ga je na neki način distancirao od sebe, gubeći na autentičnosti i ubedljivosti, te je junakinja „naslikana“ prilično jednodimenzionalno. Džas, kao glavna junakinja Atremide, ima razmišljanja nezrele tinejdžerke, sa prilično muškim shvatanjem seksa, seksualnosti, ženskog tela i muško-ženskih odnosa. Stvara se utisak da čitamo neko popularno omladinsko delo o svemirskoj princezi i kiborg prinčevima na metalnim konjima, a ne ozbiljno delo naučne fantastike u svom odličnom izdanju.
Verovatno i sam svestan da nešto nije funkcionisalo u drugoj knjizi Endi Vir u svom trećem pokušaju ispravno odbacuje pogreške i vraća se korenima.
Na tim temeljima nastaje knjiga Projekat Očajnički pokušaj koji je na srpskom jeziku, a u prevodu Srđana Ladičorbića, objavila izdavačka kuća Stela.
Vraćajući se samome sebi, odnosno junaku sa kojima deli slična iskustva, znanja i stavove, Vir nam ponovo pruža jednu autentičnu svemirsku priču.
Kao i u Marsovcu i ovde imamo junaka koji je prepušten samom sebi u kosmosu i koji sa danas postojećim tehničkim mogućnostima mora da spase, ne samo sebe, već i čitavu planetu Zemlju (i još nekoliko sunčevih sistema pride).
Rajland Grejs je oštroumni i radoznali naučnik čije su veoma smele ideje o nastanku života doživele debakl, nakon čega se povukao iz naučnih krugova i postao nastavnik u osnovnoj školi. Ispostaviće se da njegove ideje o nastanku života bez vode nisu bile tako nemoguće. Zato će se, posle dosta perepetija, naći sam u svemirskom brodu, osam svetlosnih godina udaljen od Zemlje. Ostali članovi posade nisu preživeli putovanje, a Grejs se ne seća kako se našao ovde. Dok mu se sećanja polako vraćaju on mora da pronađe način kako da spase čovečanstvo od izumiranja.
Autor je u ovom romanu primenio sve sastojke recepta koje je koristio i prilikom pisanja Marsovca. Na neki način je Marka Vatnija ponovo poslao u misiju, samo ovaj put opasniju i sa mnogo većim ulozima nego prošli put.
Oni koji su voleli Marsovca biće oduševljeni i knjigom Projekat Očajnički pokušaj i tačno znaju šta mogu da očekuju. Za sve ostale ovo je možda i prilika da se upoznaju sa Virovim delom.
Marsovac se vratio i to je odlična stvar.
Piše: Milan Aranđelović
