Ћирилица, као једно од најстаријих писама, оставила је дубок траг у историји и култури многих народа. Археолошка истраживања често откривају њено присуство на местима где се најмање очекује, пружајући увид у прошлост и ширење овог писма.
Оловна амајлија из Бугарске
У утврђењу Балак Дере код села Хухла у Бугарској, археолози су открили оловну амајлију са ћириличним натписом из 10. века, из периода владавине цара Симеона Великог. Ово откриће пружа драгоцене информације о раној употреби ћирилице у свакодневном животу и веровањима тог времена.
The lead plate #amulet was uncovered in the fortification “Balak Dere” near the village of Huhla, Ivaylovgrad Municipality:https://t.co/xyyhRnBB56 pic.twitter.com/Lw0Bt2N6ok
— Radio Bulgaria (@RB_English) March 29, 2023
Темнићки натпис из Србије
Један од најстаријих ћириличних натписа у Србији, познат као Темнићки натпис, пронађен је 1900. године у селу Горњи Катун код Варварина. Овај натпис датира с краја 10. или почетка 11. века и представља значајан споменик старословенске писмености на Балкану.
Ћирилични натписи на стећцима
Стећци, средњовековни надгробни споменици распрострањени широм Балкана, често носе ћириличне натписе. Истраживач Горан Комар посветио је петнаест година проучавању ових натписа, документујући близу 500 старих натписа који датирају од најранијих балканских ћириличних натписа на обали Јадрана до 18. века.
Ова открића указују на широку распрострањеност и значај ћирилице кроз векове, откривајући њено присуство на местима и у контекстима који често измичу пажњи. Археолози, кроз своја истраживања, континуирано доприносе разумевању еволуције и утицаја овог писма на различите културе и друштва.
