Nastavnici istorije iz regiona učenicima sada mogu da ponude novi način tumačenja istorije zahvaljujući multiperspektivnim istorijskim čitankama, koje umesto jedne istine nude viđenja različitih strana o događaju. Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da se u septembru očekuje knjiga koja će obrađivati “jugoslovenske ratove” iz uglova svih učesnica.
Nova istorijska čitanka, koja će u dve knjige od po 300 strana obrađivati period od 1944. do 2008. godine i proglašenja nezavisnosti Kosova, namenjena je nastavnicima kao alat za rad.
“Čitanka je namenjena nastavnicima zato što je đacima teško i ne bi umeli da je samostalno koriste. Knjigu će primenjivati nastavnici koji prođu kroz seminare”, objašnjava istoričarka Dubravka Stojanović.
Ona očekuje da knjiga izazove veliku buru na prostoru bivše Jugoslavije jer nudi različito tumačenje i razumevanje ratova, a ne samo dnevnopolitičke verzije tih događaja.
Stojanović objašnjava da je u pitanju novi pristup izučavanja istorije, kroz koji je do sada prošlo oko 8.000 đaka u regionu.
“Reakcije đaka su različite. Za njih je u početku to šokantno jer su navikli na udžbenike koji nude jednu istinu, i touvek našu, Oni o istoriji misle kao o jednoj istini, a nemaju ideju da se ona može različito tumačiti. Naša ideja je da se razbije iluzija da je to neki zakon”, rekla je Stojanović gostujući u Novom danu.
Ona kaže da je efekat ovakve nastave istorije dobar. Deca se dele u grupe, pa u primeru Balkanskih ratova jedni predstavljaju Srbiju, drugi Bugarsku, a treći Crnu Goru.
“Mi im dajemo materijale da sagledaju drugu perspektivu. Oni na kraju shvataju da te pozicija na kojoj si određuje kako ćeš shvatiti i videti istinu”, rekla je gošća Novog dana.
Prema njenim rečima, nastavnicima je teže nego đacima da se snađu sa ovakvim nastavnim materijalom, a jedan od razloga je i višegodišnja rutina u radu.
Istoričarka objašnjava da je cilj istorijskih čitanki da otvore debatu i da se o istoriji promišlja na drugačiji način.
“Želimo da pomognemo pomogne nastavnicima i đacima da shvate gde živimo danas. Stalno imamo neke jubileje, svakog dana se o time govori, đaci postavljaju pitanja, a nastavnci nemaju odgovor. Mi im nudimo alat da pomognu đacima da dođu do odgovora”, kaže Stojanović.
Prema njenim rečima, ovi udžbenici nisu politički korektni i ne nude zajedničku istoriju, niti je namera da se do nje dođe.
“Nećemo da se dogovorimo kako je bilo. To ne mogu da se dogovore ni istoričari i ni građani, a da i onaj drugi prihvati. To nikada nigde nije uspelo, a primer je i socijalistička Jugoslavija. Tada se došlo do neke zajedničke istorije koju ste učili u školi, a onda dođete kući i deda vam kaže da to nije ništa tačno i ispriča svoju priču”, objašnjava istoričarka.
Kako kaže, mnoštvo takvih nezvaničnih istorija često potope zvaničnu, a cilj ovih udžbenika je da se to ne dogodi.
Izvor: N1info