Неонски натписи, мрачни мегаградови, корпорацијске рекламе, хладни екрани и киша дигиталних симбола. Када замишља будућност, поп култура веома често користи управо овакве слике. А негде у тој футуристичкој буци готово увек се појави и ћирилица.
Слова попут Ж, Я, Ш и Щ данас су постала готово неизоставан део сајберпанк естетике. Она се појављују у филмовима, видео играма, моди, дизајну и на интернету, често као визуелни симбол нечег хладног, опасног, мистериозног и технолошког.
Али зашто?
На сајту Quora један корисник поставио је питање: „Зашто ћирилица изгледа тако страшно?”. Одговори на то питање открили су колико је однос према писму заправо повезан са културом, политиком, филмовима и начином на који људи доживљавају непознато.
Један од корисника написао је:
„За већину људи са Запада ћирилица је неодвојиво повезана са Совјетским Савезом, посебно са ужасима стаљинизма.”
Он додаје и да оштри углови слова чине да писмо делује „агресивније” и хладније.
Други корисник сматра да је главни проблем једноставно у непознавању писма:
„Вероватно нисте навикли да гледате то писмо. Навикните се на њега и деловаће вам мање страшно.”
Он чак додаје да му је након учења руског језика ћирилица постала „прелепа”.
Један од најзанимљивијих одговора објашњава да је осећај „страшног” заправо научена реакција:
„Страх је научена реакција, а не особина самог писма.”
У истом одговору наводи се да западни читаоци често доживљавају ћирилицу као мистериозну јер поједина слова личе на латиницу, али означавају потпуно другачије звукове. На пример, слово В не чита се као B већ као V, а Р није P већ R.
Управо тај осећај „познатог које није познато” веома је важан за сајберпанк естетику.
Филмови попут Blade Runnera или аниме класика Ghost in the Shell користили су мешавину различитих језика, писама и реклама како би створили утисак хаотичног света будућности. Касније су ту естетику преузеле и видео игре попут Cyberpunk 2077.
У таквим световима ћирилица често нема никакве везе са стварним словенским културама. Она постаје визуелни симбол „другог света”.
Један од корисника Quore то је описао веома једноставно:
„Ћирилица изгледа другачије, а те разлике природно изазивају емоције.”
Други је навео да слова попут „ншщыхж” подсећају на „зубе”, због чега делују грубље и опасније.
Посебно је занимљив одговор корисника који тврди да је велики део тог утиска настао захваљујући филмовима и Хладном рату:
„Право питање је: Зашто су људи са словенским акцентом толико често негативци у филмовима?”
Он објашњава да су деценије америчке пропаганде створиле асоцијацију између словенских језика, опасности и непријатеља.
Тако су и акценат и писмо временом постали део визуелног језика „мрачне будућности”.
Због тога данас бројни дизајнери користе ћирилицу у футуристичким фонтовима и гејминг естетици. На интернету постоји велики број сајберпанк фонтова који подржавају ћирилицу управо зато што делује „технолошки” и „хладно”.
Ипак, један од коментара можда најбоље окончава целу причу:
„Нема ничег суштински страшног у ћирилици. Страх је у оку посматрача.”
Можда је управо то разлог због ког је ћирилица постала толико важна у научној фантастици. Она истовремено делује познато и страно, старо и футуристичко, људски и помало ванземаљски.
А управо такви су и светови сајберпанка.
Пише: Милан Аранђеловић
