U vreme kada se čini da se superheroji nalaze svuda, a ima ih desetak u poslednjim holivudskim “Osvetnicima”, jedan se ipak izdvaja – Supermen.
Osamdeset godina otkako je debitovao u izdanju Action Comics #1, objavljenom u junu 1938. godine, Superman je i dalje američka kulturna ikona i nesporna zvezda stripa. Njegova izdavačka kuća DC Comics na Supermena računa više nego ikad.
“On je bio model, osnova za sve kasnije ideje o superherojima”, objašnjava Džered Smit, prodavač stripova iz Vašingtona.
“Superman je idealizovan do krajnosti. Uvek uradi pravu stvar i uvek nastoji da napravi dobru stvar”, dodaje on.
U prvom izdanju Action Commics-a, koji je zapravo bio zbirka više stripova, Superman je dobio 13 stranica prostora na kojima je objašnjena priča o Kal-Elu, vanzemaljcu natprirodne moći sa planete Kripton kojeg otac šalje na Zemlju kako bi ga spasio sa planete koja će biti uništena.
Uspeh je bio trenutan. Nije prošlo dugo pre nego što je Superman dobio celo izdanje samo za sebe. Osamdeset godina kasnije, formula je ista. Superheroj je uvek u svom crveno-plavo-žutom kostimu sa simbolom “S” na grudima.
U pojavljivanju na velikom i malom ekranu, stripu ili u videoigricama, uvek se bori za istinu, pravdu i “američki način”.
“Mislim da je zadivljujuća činjenica da je taj lik ne samo pokrenuo celi stripovski žanr, nego je ostao njegovo srce i duša sve vreme”, rekao je crtač stripova Brajan Majkl Bendis.
Supermen je na Zemlji imigrant koga su odgajili farmer i njegova žena u izmišljenom gradiću Smolvilu. Dobio je ime Klark Kent, a kada odraste preseliće se u Metropolis i postati novinar.
Njegova dvojica tvoraca Džeri Sigel i Džo Šuster bili su srednjoškolci kada im je ideja o liku Supermena prvi put pala na pamet.
Njihovi roditelji bili su jevrejski useljenici, a njihov lik personifikuje američki san – metaforu brojnih imigranata koji su 1930-ih bežali iz Evrope kako bi mir i napredak pronašli u Americi.
Sporadično je Supermenova popularnost znala da opadne.
Njegova savršenost bila je ponekad previše za nesavršenu publiku, koja se okretala Spajdermenu ili Iksmenu, sa čijim su manama mogli lakše da se poistovete.
“Napravili su ga premoćnim i ništa mu stvarno nije moglo da zapreti. Zato su izmislili kriptonit sa njegove planete kojim mu se može oduzeti deo snage”, objašnjava Smit.
Kako bi ga donekle uskladili sa društvom, autori su pokušavali da ga sinhroniziraju sa političkim i socijalnim promenama vremena. Tako je nedavno poželeo da vrati američko državljanstvo kako bi protestovao protiv vlade koja ga je, mislio je, izdala.
U drugoj je priči spasio radnika migranta od belih rasista. Kao i uvek, borio se za “američki način”.
Izvor: B92