Bio je to lep pozni letnji dan, 12. septembar 1931. godine. Jutro beše malo prohladno, ali na suncu je bilo prijatno u trenucima miholjskog leta. U 14.30 časova brodić Stari Bečej pošao je na svoje poslednje putovanje od Starog prema Novom Bečeju. U to vreme Tisa između Novog i Starog Bečeja mogla se preći samo vodenim putem jer je most koji danas povezuje teritorije ova dva Bečeja nastao tek tokom sedamdesetih godina minulog veka. Brod Stari Bečej je mogao da primi više od stotinu ljudi, ali je tokom tog kobnog putovanja na njemu bilo svega tridesetak duša. Đaci nižih razreda gimanzije su na palubi pričali šale i uživali u lepom vremenu. Niko nije slutio da gusti oblaci koji su se nazirali na zapadu mogu da donesu nešto zaista strašno. Posebno u ovo doba godine, kada je jesen na pomolu, niko se nije nadao gradonosnim oblacima nošenim orkanom jačine nikad nezabeleženom u ovim krajevima. A upravo tako jedno veliko nevreme zahvatilo je taj kraj baš kada je Stari Bečej bio na reci i sa sobom donelo vetar orkanske jačine, kišu i grad. Prema nekim svedočenjima talasi su prelazili i dva metra visine. Odjednom je sve oduzelo beznađe, kao da je nastupio „smak sveta“. Da bi se spasli putnici su počeli da beže u salon u utrobu brodića što je na nesreću bilo fatalno. Voda je prodrla u mašinski deo broda i ugasila vatru u kotlu. Tek kada je brod počeo da tone, na oko četiri kilometra nizvodno od Starog Bečeja, počelo je spasavanje. Čamac za spasavanje je postojao, ali nije mogao da izdrži nalet talasa. Trinaest putnika se udavilo kada je brod potonuo. Preživeli kapetan broda Mladen Krstonošić se nakon toga našao pred sudom, ali je oslobođen svih optužbi. U isto vreme vetar je srušio i toranj srpske pravoslavne crkve Svetog Nikole u Novom Bečeju.
Ovaj tragičan događaj koji se u kasnijim godinama nazivao i „banatskim Titanikom“ iskoristila je mlada srpska književnica Gordana Svilengaćin da napiše knjigu Suđenje Jevremovo koju su objavili Banatski kulturni centar i Narodna biblioteka Novi Bečej.
Radnja romana Gordane Svilengaćin odvija se na brodu Vihor koji je upravo pošao na svoje poslednje putovanje. Dan i datum isti kao oni iz dostupnih istorijskih izvora, samo su brod i putnici na njemu plod mašte autorke. Tu je jevrejski trgovac, krojač i zelenaš Abraham Bergl, kapetan broda Teodor Toza Vlaškanin zauvek nesrećno zaljubljen u izvesnu Milicu koja se, zajedno sa ćerkom, upravo ukrcala na njegov brod, zaljubljena Ruskinja Natalija Nikolajevna Kanevska koja je izbegla od boljševičke revolucije i, na koncu, tu je i veliku junak još većeg Velikog rata Jevrem Popović koji već decenijama organizuje suđenje samom sebi, a uskoro će oluja da ga dovede u priliku da čuje i konačnu presudu.
Autorka nam na majstorski način, u svega nekoliko svedenih rečenica, secira priče i sudbine putnika na brodu, uvlačeći nas u njihov unutrašnji svet, tako buran uprkos sunčanom danu. Koristeći istorijske činjenice i poznato lokalno okruženje Svilengaćin čini ovu priču autentičnijom od mnogih koji svoje junake šalju na izmišljena putovanja u daleke krajeve.
„U vremenu kad se završava druga decenija trećeg milenija, kad je srpski roman, pogotovu autora mlađe generacije, potrošio sižee postmoderne i kad se na književnoj sceni dešava jedna hiperprodukcija romanesknih štiva, pred nama je ostvarenje mlade i veoma talentovane autorke Gordane Svilengaćin, koje se sa punim pravom može nazvati romanom novog senzibiliteta koji nam na jedan mopasanovsko holivudski način u žižu vraća priču sa dramskim nabojem, gde se međusobno prepliću elementi romana toka svesti sa elementima istorijsko ljubavnog romana, u kom se dramatika junaka, na jedan čehovljevski način, sabija u sat vremena vožnje brodića Vihor koji je saobraćao rekom Tisom te 1931. godine svakodnevno na liniji Bečej – Novi Bečej“, kaže u pogovoru ovog romana književnik Radovan Vlahović.
Suđenje Jevremovo je savršeno napisana priča koja od prve rečenice ukrcava čitaoca na putovanje, upoznaje ga sa putnicima uz čije će sudbine ostati do samog kraja i vodi na književnu plovidbu u kojoj će uživati. Savremenoj srpskoj književnosti su potrebni autori kao što je Gordana Svilengaćin i dela kao što je Suđenje Jevremovo.
Piše: Milan Aranđelović
