Izvor: Freepik, Dereta

Sabrane priče Vladana Desnice


Izdavačka kuća Dereta upravo je objavila Sabrane priče Vladana Desnice.

PROČITAJTE I OVO:  Haruki Murakami je novom knjigom dotakao dno: „Grad i njegove nestalne zidine“ nije loša, već očajna
PROČITAJTE I OVO:  Frenk Baum, autor „Čarobnjak iz Oza“, nazvao roman po registratoru iz kancelarije

Vladan Desnica je napisao ukupno trideset i tri priče. Ipak, značaj jednog pisca i njegovoga dela ne vrednuje se po obimu, već po tome koliko je proširio i objavio nove elemente u samoj sferi stvaranja.

Kao izraziti analitičar psihičkih nijansi Desnica je svoje priče pisao u sasvim specifičnom lirskom uznesenju, on je razlagao punoću i kompleksnost zanosa, konkretizovao strasti, razlagao volju da ljudi učine svet takvim kakvim ga osećaju, zamišljaju i žele. Ali, isto tako, ovaj pisac u većini svojih pripovedaka razlagao je i rasulo života u pojedinim ljudima i video ga i kao ličnu i kao društvenu nesreću. To je posebno vidljivo u pričama Od jutra do mraka, Florijanović, Konac dana, Oko, Proljeće u Badrovcu… Iz tih priča probija saznanje da život nije samo od maštanja, već i od rasipanja, rušenja i gubljenja, od patnji, od bola i neizvesnosti.

Desnica je u svom prikazu čoveka nastojao da kaže ono što on u svojoj suštini jeste a ne ono što bi hteo ili mogao biti… U njima je Desnica izvanredno promišljen, precizno lucidan, u njima je prostor njegove imaginacije veoma kompleksan, mašta i fantazija su mu izuzetno fleksibilne, opservacija mu je zgusnuta i izbirljiva – sve što je registrovala predstavlja same esencijalne trenutke u životu pojedinih ličnosti… Zbog svega navedenog, nesumnjivo je da Desničino delo, naročito pripovedačko, spada u red najznačajnijih ostvarenja našeg jezika, ne samo dvadesetog veka, nego uopšte…

Vladan Desnica je bio srpski i jugoslovenski pisac. Rođen je 17. septembra 1905. u Zadru, a umro 4. marta 1967. godine u Zagrebu. Pisao je romane, novele, pesme, humoreske, kozerije, drame, scenarije, jedan libreto za operu, eseje, prikaze, polemike, književne, pozorišne, filmske, muzičke i likovne kritike i rasprave. Od njegovih dela izdvajaju se: Zimsko ljetovanje, Olupine na suncu, Koncert, Proljeće u Badrovcu, Slijepac na žalu, Tu, odmah pored nas, Proljeća Ivana Galeba, Fratar sa zelenom bradom, Ljestve Jakovljeve i O pojmovima tipičnoga i njihovoj neshodnosti na području estetike.

Nakon završene osnovne škole u rodnom mestu, gimnaziju je pohađao u Zadru, Splitu i Šibeniku. Upravo se u gimnazijskim danima javila njegova strast prema književnosti i muzici. Voleo je da čita domaće autore, ali i italijanske, francuske, grčke, ruske i rimske. Njegoševo delo Luča mikrokozma bilo je jedno od njegovih omiljenih. U gimnaziji je proučavao najvažnija dela rimskih i grčkih pisaca. Redovno je posećivao diskusije Filozofskog društva u Zagrebu. Stekao je široko obrazovanje iz književnosti, filozofije i estetičkih teorija. Poznavao je italijanski, ruski i francuski jezik, a po potrebi se služio grčkim i latinskim. Desnica je studirao pravo i filozofiju na Univerzitetu u Zagrebu, a potom u Parizu. Diplomu je stekao 1930. godine u Zagrebu. Zaposlio se kao advokat u kancelariji svoga oca. Nakon toga je u Splitu radio u državnoj službi, a onda se preselio u Zagreb. Dve godine je uređivao književno-istorijski godišnjak Magazin severne Dalmacije čiji je rad pokrenuo. Štampan je u Splitu na ćirilici. Mnoga svoja dela Desnica je objavio u ovom godišnjaku. Godine 1934. objavio je esej Jedan pogled na ličnost Dositejevu, a naredne još jedan – Mirko Korolija i njegov kraj. Iako je dugo radio na njoj, zbog izbijanja Drugog svetskog rata, nikada nije objavljena jedna njegova zbirka pripovetki, koja je ostala u rukopisu, a sa godinama joj se gubi svaki trag. Negovao je realističko-naturalistički stil, po ugledu na italijanski verizam.